“Zločin je počinjen po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, i stradanje srpskih zemljoradnika koji ni za šta nisu bili krivi sem što su Srbi, desilo se pod njihovim mandatom, pokazujući nespremnost i da Srbe zaštite i da počinioce otkriju i sankcionišu. Zato danas svedočimo njihovoj spremnosti da žmure i nemo gledaju progon onih koji su osudili i ukazali na zločine terorističke UČK i drznuli se da potraže pravdu za srpske nevine žrtve”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je u međuvremenu, istraga za “krvavu žetvu” zatvorena zbog navodnog nedostatka dokaza, iako je neverovatno da zločin, za čije je izvršenje bila potrebna opsežna priprema i učešće barem nekoliko počinilaca, može da prođe bez tragova koji bi ukazivali na odgovorne.
“Interesovanje međunarodne zajednice za procesuiranje ovog i sličnih nekažnjenih zločina na Kosovu i Metohiji može da zastari, ali nikada neće zastariti naš zahtev da se utvrdi istina o stradanju naših nedužnih sunarodnika. Zločini terorističke UČK obavijeni su velom ćutanja, ali Srbija i srpski narod nikada neće zaćutati i prepustiti zaboravu svoje mučenike na Kosovu i Metohiji i o njihovom stradanju i patnjama uvek će govoriti, baš kao što je to učinio naš pomoćnik Igor Popović, kao glas onih najranjivijih stradalnika. Zbog ukazivanja na nekažnjene zločine nad Srbima Popović je uhapšen, što potvrđuje da u Prištini, ne samo da ne postoji politička volja da se zločinci kazne, već postoji organizovana zavera ćutanja čiji je cilj da se svako sećanje na zločine nad Srbima nasilno suzbije”.
Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju poručuju da neće odustati od potrage za istinom i koliko god danas u Prištini bila živa ideologija koja je dovela i do ubistva srpskih žetelaca. “Toliko ćemo se boriti da se istina čuje i da žrtve dobiju pravdu, a njihove porodice mir, jer ne sme se dozvoliti da sledbenici terorista i zločinaca danas manipulišu činjenicama”.
U Starom Grackom 23. jula 1999. godine iz neposredne blizine, na njivi, ubijeno je četrnaest Srba. Stradali su: Milovan Jovanović (1969), Jovica Živić (1970), Radovan Živić (1967), Andrija Odalović (1967), Slobodan Janićijević (1965), Mile Janićijević (1957), Novica Janićijević (1981), Momčilo Janićijević (1946), Stanimir Dekić (1955), Božidar Dekić (1947), Saša Cvejić (1973), Ljubiša Cvejić (1939), Nikola Stojanović (1936) i Miodrag Tepšić (1951). Najmlađi među njima, Novica Janićijević, imao je samo sedamnaest godina.
