Gašić u pismu navodi da je saznao da je zamenik kosovskog premijera u tehničkoj vladi, Besnik Bisljimi izrazio zabrinutost zbog položaja albanske zajednice u južnoj Srbiji, što ga je, kako je naveo, podstaklo da ukaže na „licemernu i diskriminatorsku praksu“ prema srpskoj zajednici na Kosovu.
„Raditi u privatnoj praksi kao pripadnik srpske zajednice postalo je nemoguće, što smatram direktnom posledicom dosadašnjeg procesa dijaloga između Beograda i Prištine“, stoji u pismu.
Gašić ističe da srpski zdravstveni radnici ne mogu da dobiju licencu za rad iako su njihove diplome verifikovane, dok se albanskim kolegama sa istim kvalifikacijama licence izdaju bez problema. On navodi da se priznaju samo diplome Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, dok su diplome stečene na univerzitetima u Srbiji, poput specijalističke diplome koju je stekao u Novom Sadu, odbijene.
“Iako su iste te diplome delom ili u potpunosti priznate u drzavama poput Nemačke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, na Kosovu se odbijaju – osim ako ih ne poseduje lekar albanske nacionalnosti, kome se bez problema izdaje licenca. Dokazi koji potvrdjuju ove cinjenice nalaze se u mom posedu i mogu se dostaviti na zahtev”, naveo je on i dodao:
„Zahtevati od lekara sa gotovo 25 godina iskustva da ponovo obavlja pripravnički staž i polaže državni ispit predstavlja ne samo administrativni apsurd, već i duboko ponižavajuću diskriminaciju“.
U svom obraćanju Sorensenu postavlja tri pitanja: da li EU ima uvid u eliminaciju privatnog zdravstva unutar srpske zajednice, da li u dijalogu postoji zaštita manjinskih prava od, kako navodi, „samovolje prištinskih vlasti“ i da li se rezultati dijaloga mogu smatrati u skladu sa evropskim vrednostima jednakosti i ljudskih prava.
Tim povodom je zamolio za odgovore na sledeća pitanja:
• da li je Evropska Unija svesna da ovakvim pristupom prakticno eliminise privatno zdravstvo u okviru srpske zajednice?
• da li se u okviru dijaloga predvidja zaštita pravanacionalnih manjina od samovolje centralnih pristinskih vlasti?
• i na kraju, da li se ovakvi rezultati mogu smatratidoprinosom evropskim vrednostima jednakosti, multikulturalnosti i postovanju ljudskih prava?
Gašić zaključuje da ovakva praksa ugrožava ne samo srpske već i albanske pacijente koji koriste usluge srpskih lekara i upozorava da bi ovakav model mogao ozbiljno da naruši poverenje u nastavljeni dijalog o integraciji zdravstvenog sistema na Kosovu.
Podsetimo, zamenik kosovskog premijera u tehničkoj vladi, Besnik Bisljimi, uputio je pismo specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Peteru Sorensenu, u kojem izražava zabrinutost zbog, kako navodi, „sistemskih prepreka“ u ostvarivanju prava albanske zajednice u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
