Epidemija gojaznosti jedan je od najozbiljnijih izazova za zdravlje stanovništva u svetu. Tokom poslednje dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi trostruko je povećana. Prekomerna uhranjenost danas pogađa 50 odsto odraslih, dok je jedna trećina te populacije gojazna, piše N1.
Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni su i kod 20 do 30 odsto dece i adolescenata u zemljama Evrope, a dramatičan trend godišnjeg porasta njihove prevalencije i česta udruženost sa drugim bolestima daju epidemiji gojaznosti u ovoj populacionoj grupi izuzetan značaj, ne samo zdravstveni već i ekonomski i demografski.
Oko 60 do 85 odsto gojazne dece školskog pretpubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipertenzija – povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2), kao i endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja, navodi zjzpa.org.rs.
Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrokuje skraćenje očekivane prosečne dužine života, doprinosi velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji i ugrožava funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja.
Pored posledica po fizičko zdravlje koje se ogledaju u nizu hroničnih nezaraznih bolesti, gojaznost ima i druge značajne posledice: gojazne osobe su češće depresivne, imaju manje samopouzdanja i često su socijalno stigmatizovane.
Značajne su i ekonomske posledice gojaznosti koje se ogledaju u visokim i često neproporcionalnim troškovima zdravstvene zaštite i visokom procentu odsustva sa posla zbog bolovanja kao posledica zdravstvenih problema u čijoj osnovi leži gojaznost kao uzročni ili faktor rizika.
Svetski dan borbe protiv gojaznosti prvi put je obeležen 4. marta 2020. godine sa ciljem podizanja svesti javnosti o rasprostranjenosti ovog problema, boljeg razumevanja uzroka i posledica i pozivanja na akciju svih sektora koji mogu da doprinesu rešavanju ovog javnozdravstvenog problema s obzirom da je gojaznost rezultat složene interakcije bioloških, genetskih, faktora životne sredine i psihosocijalnih faktora.
Prevencija i lečenje gojaznosti
Pod prevencijom i lečenjem odrazumeva se multidisciplinarni pristup zdravstvenog sektora, uz istovremeno delovanje svih drugih sektora države i civilnog društva u promociji zdravih stilova života i podizanju svesti stanovništva o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti.
Nacionalnim programom prevencije gojaznosti kod dece i odraslih predviđene su sledeće prioritetne oblasti za akciju do 2025. godine: promocija zdravlja i prevencija prekomerne uhranjenosti i gojaznosti, reorijentacija usluga zdravstvene zaštite ka prevenciji i jačanje nadzora, praćenja, evaluacije i istraživanja.
Jedna od najznačajnijih mera prevencije jeste edukacija u oblasti ishrane.
