Reč je o bitnoj temi u vreme kada se u EU raspravlja o ukidanju mera Kosovu, što je, Borelj, kako je i sam potvrdio, predložio.
Danas je u Luksemburgu održan sastanak ministara spoljnih poslova država članica Evropske unije i predstavnika regiona Zapadnog Balkana.
Medijima se potom obratio odlazeći visoki predstavnik Evropske unije, Žozep Borelj.
Problem sa sporazumima je u tome što oni moraju da se primenjuju
Uoči susreta kosovskog premijera i srpskog predsednika zakazanog za sredu, Borelj je upitan zbog čega je sazvao susret, te da li se plaši da bi ponovo moglo da dođe do „debakla“.
Visoki predstavnik EU naglašava da je neophodno videti „gde se nalazimo“.
„Nastavljam da se trudim da se krećemo napred u vezi sa dijalogom Srbije i Kosova. Već imamo dogovor, imamo Ohridski sporazum. Problem sa sporazumima je u tome što oni moraju da se primenjuju. Stranke nisu mogle da ih primene iz ovih ili onih razloga. Mislim da je bilo neophodno nastaviti sastanke na visokom nivou da bismo znali gde smo“, poručio je.
Naglašava da je posebno važno da se o tome razgovara, u vreme kada države članice EU raspravljaju o izveštaju o ukidanju mera Kosovu koji je on podneo.
Borelj je kazao da je to njegov predlog, a ukoliko mere budu ukinute, nada se stvaranju novog okruženja u kojem će dijalog biti nastavljen.
Dvojica lidera se dugo nisu srela u okviru dijaloga, naglasio je Borelj, navodeći da želi da dođe do susreta pre kraja njegovog mandata.
Borelj je prošle nedelje podneo izveštaj državama članicama EU o merama koje su uvedene Kosovu još pre godinu dana. Više medija je tada nezvanično izvestilo, pozivajući se na svoja saznanja, da se u izveštaju preporučuje ukidanje mera.
Prijateljstvo sa Putinom i članstvo u EU ne idu zajedno
Visoki predstavnik EU na kraju svog mandata osvrnuo se na težnje regiona ka članstvu u EU.
„Deljenje iste spoljne politike je jedan od uslova za članstvo. Put ka EU podrazumeva usaglašavanje stavova o spoljnoj politici“, naveo je.
Naglašava da izgradnja dogovora u vezi sa spoljnom politikom znači da bi nove članice trebalo da dele osnovne principe ove spoljne politike,
„To je jedan od uslova na putu ka članstvu u Evropskoj uniji“, podcrtao je Borelj.
Sa druge strane, on je danas upozorio da ambicije za članstvo ne mogu ići uporedo sa bliskim odnosima sa Rusijom.
„Usklađivanje zemalja Zapadnog Balkana sa našom zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom smatra se izrazom njihovog strateškog izbora i posvećenosti članstvu, a održavanje bliskih veza sa Putinovim režimom nije kompatibilno sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa i unutar Evropske unije“, poručio je evropski šef diplomatije, prenosi RSE.
Prema Borelju, Evropska unija je spremna da dalje produbljuje postepenu integraciju i širi podršku partnerima sa Zapadnog Balkana, ali Brisel očekuje da će ove zemlje stati zajedno sa Evropljanima u odbranu međunarodnog poretka, a posebno Ukrajine i mera preduzetih kako bi se suprotstavili ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Potpuna usklađenost nakon punopravnog članstva
Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova država članica Evropske unije i predstavnika regiona Zapadnog Balkana učestvovao je i čelnik srpskog MSP, Marko Đurić.
Govoreći o usklađivanju Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Đurić je naveo da će Beograd nakon dobijanja statusa punopravne članice u potpunosti deliti zajedničku politiku.
„Kad je reč o odnosu prema konfliktu u Ukrajini, Srbija je od početka podržavala sve rezolucije Ujedinjenih nacija, kojima se podržavao i podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Imamo specifičnosti, zbog kojih nemamo istu spoljnu politiku po ovom pitanju kao druge evropske članice, ali očekujemo od Evropske unije da pomogne, da se odnosi u regionu normalizuju u dovoljnoj meri i da napreduje generalno bezbednosna i geopolitička situacija u našem regionu na način koji će omogućiti da u budućnosti imamo veći stepen usklađivanja“, rekao ministar.
Pored toga što Srbija želi da podigne nivo usaglašavanja svoje spoljne politike sa politikom EU, prema rečima Đurića, Srbija isto tako traži pomoć u rešavanju pitanja iz prošlosti „za koja sadašnje generacije u Srbiji nisu odgovorne, a koja ne mogu da budu rešena na pravičan način bez punog angažovanja međunarodne zajednice“.
Kada je reč o Kosovu, Đurić je kazao da je informisao današnje učesnike skupa o „kršenjima kolektivnih prava naših sunarodnika na KiM“, ali i da je jasno govorio o potrebi da se na oštriji način, agresivnije sprovodi Briselski sporazum.
