Izveštaj „Percepcije kompromisa u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije: Teška pitanja pred nama“ je sproveden na 800 ispitanika, od kojih je 500 pripadnika albanske zajednice i 300 iz srpske zajednice na Kosovu.
Politikolog Ognjen Gogić, koji je anketirao Srbe, naveo je da više od 50 odsto ispitanika smatra da je odluka o izlasku Srba iz kosovskih institucija opravdana, ali je čak 94,2 odsto njih izjavilo da je situacija nakon te odluke postala lošija, te da je naškodila položaju zajednice.
„Gotovo 70 odsto ispitanika ocenio je položaj zajednice kao loš ili veoma loš. Više od 60 odsto ispitanika smatra da se položaj zajednice pogoršao u poslednjih nekoliko godina. Više od dve trećine ispitanika očekuje dalje pogoršavanje situacije u budućnosti tako da sama procena zajednice je pokazala pesimizam i negativni pogled na stanje zajednice“, rekao je on i dodao da Srbi na severu negativnije ocenjuju položaj zajednice, nego na jugu.
U vezi sa percepcijom albanskog stanovništva, Ramadan Ilazi iz Centra za bezbednosne studije Kosova predstavio je rezultate koji pokazuju da samo 5 odsto Albanaca smatra da normalizacija odnosa ide u dobrom pravcu.
„Velika većina dijalog ne vidi kao percepciju ni kao javni interes. Većina želi normalizaciju sa Srbijom, ali sa nekoliko uslova. Ni Asocijacija, ni razmena teritorije se ne vidi u pozitivnom smislu kod Kosovskih Albanaca. Poverenje u SAD je mnogo veće od poverenja u EU. Odnose sa Srbijom 74 odsto vide kao napete, nije iznenađenje jer 74 odsto optužuje Vladu Srbije za tu situaciju. Takođe postoje nekih 15 odsto koji žele prijateljske odnose sa Srbijom, dok ostali žele prijateljske odnose ukoliko Srbija prizna Kosovo“, saopštio je on.
Poverenje u EU i SAD među Albancima takođe varira. Dok 18 odsto Albanaca EU vidi kao nepristrasnu, 36 odsto je smatra neefikasnom, a 30 odsto podržava EU, ali uz zahtev za veću odlučnost. S druge strane, 63 odsto Albanaca ima poverenja u SAD, videći ih kao efikasnu i odlučnu u procesu normalizacije.
„Građani Kosova nisu spremni na kompromis“
Prema rečima Miodraga Marinkovića, direktora CASA, rezultati izveštaja pokazuju da građani Kosova nisu spremni na kompromis, što je rezultat trenutnog dijaloga i dubokog istorijskog nepoverenja među zajednicama. Marinković smatra da bi adekvatan pristup ovom izazovu mogao da dovede do pozitivnih promena.
„To je proizvod trenutnog dijaloga i refleksija dugog istorijskog nepoverenja među građanima. Ukoliko se ovim pitanjima pristupi na adekvatan način ovaj izazov se može prevazići i prinačiti u mogućnost. Preporuka je da se ojača politička odgovornost u normalizaciji procesa da se targetiraju oni koji su glavni u razvijanju tog interesa i narativa po pitanju evropskog procesa. Takođe, prema anketama koje smo imali u zajednicama, jedan od zaključaka jeste širenje demokratskih vrednosti širem javnom mnjenju“, dodao je Marinković.
Izveštaj je podržala Fondacija otvorenog društva – Zapadni Balkan, a Lura Limani, direktorka ove fondacije za Kosovo, naglasila je da Srbi, posebno na severu, žive u veoma teškoj i napetoj situaciji.
„Postoji nedostatak poverenja u institucije Kosova, i pored toga što se i samo građani slažu da je integracija i učestvovanje veoma važno, sa ove strane ogledala postoji podrđka za asocijaciju (ZSO) ali treba doći sa jasnim političkim uslovima. Ove dve stvari koje pokazuju dve strane novčanice ne može nikako da se smanji ili da to pređe na politički proces koji se dešava u državnim procesima. Mi vidimo da normalizacija može da se percepcira samo kao diplomatski proces, a to je jedan proces duboko socijalan i politički koji se doživljava svakog dana“, kazala je Limani.
Izveštaj „Percepcije kompromisa u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije: Teška pitanja pred nama“ je predstavljen u Barabar centru u Prištini.
