U programu su učestvovali direktor Muzeja žrtava genocida dr Bojan Arbutina, istoričari Aleksandar Gudžić i Nemanja Dimitrijević, te pesnik i kritičar Žarko Milenković. Oni su pred potomcima stradalih Prebilovčana ukazali na značaj kulture sećanja na žrtve stradanja srpskog naroda.
„Značaj zbornika je, između ostalog, i u tome što danas u albanskoj javnosti dominira narativ da je Pogrom nad Srbima 2004. godine jedna spontana reakcija Albanaca na vest koju su zlonamerno preneli pojedini albanski mediji da su za utapanje albanskih dečaka u selu Čabra u reci Ibar odgovorni Srbi. Radovi u zborniku oporgavaju takav narativ i dokazuju da je to bila osmišljena i planirana akcija etničkog čišćenja Srba na Kosovu i Metohiji“, rekao je Aleksandar Gudžić.
O vrlo sličnim svakodnevnim izazovima i poteškoćama s koji se suočavaju Srba na Kosovu i Metohiji i Hercegovini, govorio je Nemanja Dimitrijević.
„Srpski narod na Kosovu i Metohiji i Hercegovini deli stradalničku sudbinu. Svakodnevni život Srba u selima oko Peći i Prizrena bitno se ne razlikuje od života sunarodnika u selima oko Mostara i Čapljine. Došli smo da budemo sa svojim narodom, došli smo da upalimo sveću stradalnicima, došli smo da razgovaramo. Kao narod skloni smo zaboravu. Zbornik radova o Pogromu koji su izdali Arhiv Kosova i Metohije i Dom kulture ’Gračanica‘ rezultat je naše dužnosti da našoj javnosti iz naučnog ugla predstavimo stradanje Srba na Kosovu i Metohiji“, naveo je on.
Sutradan, 6. avgusta u Muzeju Hercegovine u Trebinju, pored promocije zbornika, bio je prikazan i film „Krst sa Kosova“ kao uvertira u priču o Pogromu i sistematskom progonu, uništavanju i falsifikovanju istorije na Kosovu i Metohiji od 1878. do danas.
Bojan Arbutina, direktor ustanove u čijoj je produkciji nastao film, rekao je da „Svaki Srbin nosi svoj kosovski krst, jer je Kosovo i Metohija mera našeg stradanja, ali i našeg uzdizanja“.
Žarko Milenković je kazao da i u vreme najvećih stradanja postoji dobro i dobri ljudi koji ga čine. Hercegovinu i Kosovo i Metohiju duhovno i fizički je povezivao blaženopočivši vladika Atanasije.
„On je u naša geta donosio radost i vedrinu duha kojom nas je tešio. Čim je čuo za dešavanja na Kosovu i Metohiji 17. marta došao je i bio na područjima zahvaćenim nasiljem, stoga su dragoceni i njegovi izveštaji nastali prilikom tih poseta. Sada smo tum blizu njegovog večnog počivališta, a tu je i malo kosovske zemlje da nas i dalje veže i spaja. Priča o radosti i ljubavi se nastavlja“, zaključio je Milenković.
Podsetimo, zbornik „Martovski pogrom 2004: Uzroci, razaranja, posledice“ prvi put je predstavljen javnosti 18. marta 2025. godine u Domu kulture „Gračanica“.
