„Svake godine sa nastojanjem da za makar jednu stepenicu podignemo rezultate našeg rada, pre svega kvalitet predstava, broj njihovih igranja na Kosovu i Metohiji, domaćih i inostranih gostovanja. Predstoji nam već 8. oktobra zvanično otvaranje jesenjeg dela sezone premijerom predstave „Kosovski ciklus”, igranja čak tri nove predstave nastale u proteklom delu godine: Brešanove „Predstave Hamleta u selu Mrduša Donja” u režiji Jane Maričić, komada za decu Igora Bojovića „Pepeljuga” u režiji Igora Damnjanovića i autorskog radioničarskog projekta Olje Đorđević sa našim mladim glumcima „To smo mi”, brojna gostovanja…“
Ovo su reči Predraga Radonjića, direktora Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici, koji je uveliko sa svojim timom saradnika zacrtao smernice za ovaj ansambl u predstojećoj 78. pozorišnoj sezoni. On napominje da u svemu što rade imaju značajnu podršku svoga osnivača Ministarstva kulture Republike Srbije.
– Posle premijernog igranja na matičnoj sceni u Gračanici, naše predstave nastavljaju da žive tako što igramo u praktično svim mestima na Kosovu i Metohiji gde ima naše publike. Gostujemo u značajnoj meri i u drugim delovima Srbije, regionu, inostranstvu – naglašava Radonjić i objašnjava koju simboliku nosi nova predstava „Kosovski ciklus”:
– U pitanju je autorski projekat reditelja Nikole Zavišića i ostvarenje naše davnašnje želje da se na moderan i autentičan način stvaralački pristupi dramskoj obradi i pozorišnom prikazu srpske epske poezije, naše jedine klasike, svetski relevantne i referentne umetničke vrednosti naše kulture. I to sa fokusom na kosovski ciklus kao njen vrhunac, u kojem je integrisan i kosovski zavet kao jedan od najbitnijih temelja nacionalnog identiteta. U pitanju je jedan od najtežih i najizazovnijih projekata koje je radilo Narodno pozorište u Prištini, a verujem da bi tako bilo i za bilo koje drugo u Srbiji. Negovanje ove bazične tradicije kroz savremeni stvaralački čin je, verujem, značajan zadatak za nacionalnu kulturu u celini. A mislim da je i pravo mesto da se to čini najpre u Gračanici, na našoj matičnoj sceni, pa da rezultate našeg rada i šire predstavimo.
Politika: Koliko je delikatno ogledati se u funkciji jedinog profesionalnog pozorišta u južnoj srpskoj pokrajini? Kojem i kakvom scenskom rukopisu stremite?
Pored toga što u radu težimo pretežno nacionalnoj klasici, nastojimo da naši komadi budu na različite načine vezani za Kosovo i Metohiji, našu publiku koja tamo živi i problematiku i značenja koje Kosovo i Metohija sa sobom nose. Ponekad je to tematski, drugi put problemski, simbolički, idejno, situaciono, jezički… I te klasične komade koje radimo nastojimo da, u meri u kojoj je to umetnički adekvatno i opravdano, adaptiramo na način da budu u vezi sa ovim pitanjem. Generalna intencija je da naši komadi sadrže i dozu provokativnosti, da budu što više savremeni i umetnički relevantni, udaljavajući se tako od banalizacije i patetizacije u koju se veoma lako može upasti pri obradi ovako delikatnih tema. Da, mi smo jedino srpsko, nacionalno profesionalno pozorište na Kosovu i Metohiji i zbog prvog dela ovog atributa nismo tu previše poželjni od strane prištinskih vlasti.
Politika: Kako Narodno pozorište Priština funkcioniše danas? U kakvim okolnostima vaša kuća umetnosti stvara svoju pozorišnu iluziju? Da li planirate i neko kadrovsko osveženje ansambla?
Mi smo, kao i druge srpske institucije, pa praktično i narod u celini, paralelni i ilegalni, time i nepoželjni u očima predstavnika vlasti u Prištini i osećamo na našoj koži njihovo nastojanje da nam se oteža postojanje i da naposletku nestanemo. Čini mi se da u takvim okolnostima „stvaranje pozorišne iluzije”, kako ste to lepo okarakterisali, ima poseban značaj i simboliku. I mi moramo veoma odgovorno da pristupimo toj našoj misiji. Jedan smo od retkih ansambala u Srbiji koji je u poslednje dve-tri godine uspeo da uveća broj svojih članova, prevashodno prijemom mladih glumaca, i za to zasluge pripadaju, koliko samom pozorištu i njegovom radu, toliko i resornom ministarstvu koje nam je to omogućilo i pomoglo nam.
Politika: Koja je po vama najsnažnija poruka koju „Kosovski ciklus” treba da prenese publici? Kako pozorište može da utiče na očuvanju kulturnog nasleđa u ovom delu sveta?
Da imamo svetski vrednu nacionalnu kulturnu osnovu i tradiciju i da smo i time, možda i najviše time, utemeljeni kao narod na Kosovu i Metohiji. Kao što je i Kosovo i Metohija utemeljeno u našu nacionalnu kulturu i identitet, bez obzira odakle smo, gde živimo i radimo, čak i kada toga ponekad nismo svesni. I da ćemo najbolje održavati živom i snažnom tu našu kulturnu utemeljenost novim, savremenim stvaralačkim preispitivanjem.
Politika: Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u upravljanju pozorištem u Gračanici? Kako pozorište može doprineti međukulturološkom dijalogu i razumevanju u regionu?
U normalnim okolnostima i odnosima, ovakvo pitanje bi verovatno bilo suvišno. U našem slučaju, jedini smisleni odgovor bi bio da moramo da preživimo i stvaramo autentične umetničke komade koji pre svega nose u sebi bazične humanističke vrednosti i čuvamo time svoj nacionalni jezik, kulturu i identitet. Dijalog je proces u kojem učestvuju dve strane i koji bi trebalo da pokreće onaj ko je u određenoj konstelaciji predstavnik snažnije, većinske zajednice, kao znak dobre volje i tolerantnosti prema „manjinama”. Mi na Kosovu i Metohiji imamo, umesto primera pozitivne diskriminacije, slučaj daljeg oduzimanja postojećih prava Srba. I sve deklarativne izjave predstavnika međunarodne zajednice, Evropske unije i prištinskih vlasti o unapređivanju prava Srba pokazale su se samo kao dimna zavesa za ovaj proces. Vlasti u Prištini, što se tiče srpskog pozorišta, kao i drugih srpskih institucija, zainteresovane su jedino za njegovo gašenje, bez nuđenja alternative. Imali smo više puta primere deklarativnog targetiranja našeg pozorišta kao „oružja srpske politike” od strane i pojedinih političara, ali i ljudi iz sveta kulture koji inače važe za korifeje tolerantnosti i multietničnosti u regionu. Nemoguće je u takvim relacijama i sa takvim namerama imati dijalog. To bi ličilo na poziv za saučesništvo u sopstvenom ubistvu.
Politika: Šta biste poručili mladim umetnicima koji žele da se bave pozorištem na Kosovu i Metohiji?
Da rade posvećeno ono što vole, jer je to jedini put koji može doneti rezultate i ispunjenost smislom. I da izdrže što mogu duže sve nedaće i nepravde koje će neminovno na tom putu imati i doživljavati.
