Događaj se odigrao na neregistrovanom prelazu sa Srbijom u selu Jelakce na severu Kosova.
Javnost o incidentu je najpre obavestio advokat Ivan Ninić – koji zastupa porodicu Vukašinović – izražavajući sumnju da je u slučaj umešana i Vojska Srbije.
Ninić je u međuvremenu podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Prokuplju za krivično delo teško ubistvo u pokušaju, protiv nepoznatih pripadnika Vojske Srbije ili Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, kao i protiv Milana Radoičića, bivšeg potpredsednika Srpske liste.
Radoičić je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, u kojem je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača.
U krivičnoj prijavi advokat Ninić ukazuje da je Milan Vukašinović imao „dugu tradiciju ličnih sukoba sa Milanom Radoičićem“, te da su postojali „opravdani razlozi da oštećeni bude kidnapovan i lišen života pod nerazjašnjenim okolnostima“.
Više javno tužilaštvo u Prokuplju se pak ne oglašava o ovom slučaju, niti odgovara na upite Radija Slobodna Evropa (RSE).
Šta se desilo Vukašinoviću 1. novembra?
Advokat Ivan Ninić je ranije za RSE rekao da je 1. novembra Milan Vukašinović iz Leposavića otišao ka prelazu u selu Jelakce, gde se planirao sresti s prijateljem, koji je aktivni pripadnik Vojske Srbije, ali da se nije vratio kući.
Ninić sumnja da je Vukašinović na ovaj način “namamljen“ u okviru neke šire akcije srpskih organa bezbednosti.
Vukašinović se inače javio majci, Dragani Vukašinović, iz sanitetskog vozila, rekavši da je ranjen.
Prema Ninićevim saznanjima, u incidentu su učestvovala maskirana uniformisana lica bez obeležja i u vozilima bez oznaka, a Vukašinović je potom prevezen najpre u bolnicu u Prokuplju, a potom i u Nišu, gde mu je uklonjen bubreg i nalazi se u teškom stanju.
Ko istražuje slučaj?
Iz tužilaštva u Mitrovici na Kosovu za RSE naveli su da je jedna osoba, bliska Milanu Vukašinoviću, ispitana, te da se slučaj istražuje u saradnji sa policijom Kosova, ali da u ovoj fazi istrage ne mogu da otkrivaju više detalja.
Advokat Ninić je u međuvremenu na društvenoj mreži X objavio fotografiju uništenog automobila marke Lada Niva uz tvrdnju da je pripadao Milanu Vukašinoviću, te pozvao misiju EU za vladavinu prava na Kosovu – EULEX i vojnu misiju NATO-a (KFOR) da reaguju.
RSE se obratio EULEX-u i KFOR-u sa upitom da li su upućeni u detalje istrage ovog slučaja.
Odgovor je stigao iz KFOR-a, koji je odgovoran za graničnu oblast sa Srbijom, uz navode da je policija Kosova pokrenula istragu, te da blisko sarađuje sa nekoliko subjekata, uključujući KFOR.
„Kosovska policija je uskladila svoje aktivnosti na kosovskoj strani administrativne granične linije sa KFOR-om“, navodi se u odgovoru uz napomenu da je situacija na prelazima Kosova i Srbije mirna.
Iz Policije Kosova su javnost o slučaju Vukašinovića obavestili 3. novembra, navodeći da su ispitani očevici i da su od njih dobili informacije da su „maskirane osobe ušle na teritoriju Kosova, povredile i otele žrtvu, a zatim je odvele na teritoriju Srbije“.
Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, ponovila je 11. novembra da je navodna otmica kosovskog državljanina od strane srpske Žandarmerije „ozbiljna provokacija“.
Vršilac dužnosti premijera Kosova, Aljbin Kurti (Albin), ranije je izjavio da su napadi Srbije usmereni na „disciplinovanje Srba“.
Zašto Srbija ćuti?
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose ocenjuje da se država Srbija „upetljala“ u poslove koje obavlja sa paravojnim ili paramilitarnim grupama koje „preuzimaju kontrolu“.
„Naći će oni (srpski organi) koga da optuže, mnogo je ljudi optuženo za špijunažu ili terorizam u Srbiji. To je mantra i u tu mantru više niko ne veruje“, smatra Janjić.
Prema njegovoj proceni, Srbiji je mnogo veći problem što razne „para grupe“ jačaju i što bezbednosni organi ne mogu da ih kontrolišu.
Srbija je i ranije optuživala pripadnike srpske zajednice za špijunažu za kosovske bezbednosne organe, dok se pred pravosudnim organima Kosova vodi nekoliko postupaka zbog navodne špijunaže za srpsku obaveštajnu agenciju.
Optužbe za špijunažu ‘iza paravana’
S druge strane, srpski tabloidi, poput Kurira, objavili su krajem prošle nedelje da je Bezbednosno-informativna agencija Srbije (BIA) u regionu Raške uhapsila „špijune“ koji su kosovskim obaveštajnim organima navodno prenosili informacije.
Navedeno je da se radi o akciji koja je rezultat višemesečne istrage i koja je nastavak akcije od 1. novembra, kada je uhapšen Milan Vukašinović iz Leposavića.
Navodi se da je Vukašinović prilikom hapšenja pokušao da pobegne, te da su srpske bezbednosne službe upotrebile vatreno oružje, da je Vukašinoviću nakon ranjavanja ukazana medicinska pomoć, te da je transportovan u Kliničko-bolnički centar u Nišu na lečenje.
Istovremeno mu je navodno određen i pritvor, ali zvaničnih informacija o tome nema.
Bezbednosno-informativna agencija Srbije nije se oglašavala o ovim hapšenjima, niti da je akcija povezana sa slučajem Vukašinovića.
Advokat Ivan Ninić, s druge strane, tvrdi da ne zna da li je njegov klijent optužen za neko krivično delo, te da nema instituciju sa kojom može da komunicira jer se srpski organi ne oglašavaju.
Međutim, narativ da je Milan Vukašinović „špijun“ širi se i Telegram kanalima. Na kanalu „Koridor“, koji prati više od 10.000 korisnika, 8. novembra je objavljeno kako će „svakom špijunu doći na naplatu“.
Uz poruku da se „jedan od najvećih i njima najcenjenijih špijuna nalazi u našim rukama“, objavljene su i screenshot fotografije prethodnih objava, među kojima je spisak Srba koji navodno sarađuju sa kosovskim obaveštajnim službama. Na tom spisku je i ime Milana Vukašinovića uz nadimak „Duduk“.
RSE je na osnovu forenzičkih alata za prepoznavanje lica utvrdio da je Vukašinović ista osoba koja je 28. juna ove godine javno govorila o pritiscima koje trpi u razgovoru sa novinarom i bivšim narodnim poslanikom Nemanjom Šarovićem za KTV televiziju iz Srbije.
Tada je rekao da su Srbi pod pritiskom Srpske liste napustili kosovske institucije novembra 2022. godine, te ustvrdio kako je i on lično trpeo pritiske i da se ne oseća bezbednim da ide u Srbiju jer nije želeo da podnese ostavku.
I tada je na Telegram kanalu „Koridor“ Vukašinović prozvan kao „izdajnik“ i „špijun“.
Ovaj kanal ranije je bio registrovan kao „Brigada sever“, koju je Vlada Kosova proglasila terorističkom organizacijom 2023. godine, nakon čega su kanal preimenovali prvo u „Patriotizam“, a zatim u „Koridor“.
Ko se bori protiv špijunaže?
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose nije iznenađen incidentom koji je povezan sa Milanom Vukašinovićem i ne isključuje mogućnost da su u njega učestvovale, kako kaže, paravojne ili paramilitarne strukture.
Aludira na pripadnike oružane grupe Srba na čelu sa Milanom Radoičićem, koja je pre više od dve godine izvršila napad u Banjskoj na severu Kosova.
Janjić takođe veruje da je slučaj Milana Vukašinovića povezan sa „borbom protiv špijunaže“ u koju učestvuju vođe paramilitarnih jedinica, koje Bezbednosno-informativna agencija Srbije, kako ocenjuje, „ne može da kontroliše“.
„BIA, zapravo, više nije ni kontrolna institucija, ona je kanal kroz koji oni prolaze“, kaže Janjić i dodaje da se Kosovo „davno pretvorilo u unutrašnji politički obračun među Srbima“.
„Znamo da na Kosovu nikada problem nije bio, dok se pravila Srpska lista, da se nekome baci molotovljev koktel, da se nekome zapali auto“, ukazuje Janjić.
Povezanost sa bezbednosnim organima?
Janjić u izjavi za RSE ukazuje da su članovi „grupe Banjska“ „dobrovoljni služioci vojne obuke“ u Srbiji.
Kosovo je ovu grupu okarakterisalo kao terorističku, koja je uz pomoć Vojske Srbije planirala aneksiju severa Kosova, što je Beograd negirao.
Kosovo je takođe navelo da ima dokaze da su pripreme, obuka i vežbe oružane grupe bile izvođene u vojnoj bazi za obuku na Pasuljanskim livadama kod Jagodine u Srbiji i na Kopaoniku.
Na to je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Milan Mojsilović, odgovorio da obuci podležu svi građani između 18 i 60 godina, te da je „pravo i obaveza“ građana da se odazovu pozivu na vojne vežbe. Ipak, demantovao je da je u vojnim vežbama učestvovao sam Milan Radoičić.
Dušan Janjić kaže da se trenutno u Srbiji ne zna ko je parapolicija ili paravojska, te da se po potrebama pojedinci navodno ubacuju i u žandarmerijske snage.
„To su ljudi koji trenutno rade vrlo važan posao, kako to vidi sam (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić, u odbrani njegove vlasti“, kaže Janjić.
Početkom juna na društvenim mrežama je kružio video da se grupa ljudi iz Banjske nalazi na protestu koji je ogradila policija u centru Beograda, ispred samog Predsedništva Srbije.
RSE je koristeći alate za prepoznavanje lica uspeo da identifikuje da se u grupi nalazio Vladimir Vučetić iz Severne Mitrovice, koji je jedan od 45 osoba sa optužnice kosovskog tužilaštva.
Takođe, RSE je na osnovu snimaka sa društvenih mreža identifikovao najmanje 11 lica okupljenih u više grupa, čiji su pripadnici bili obučeni u potpuno iste zelene košulje maslinaste boje.
