Na dan kada je određen za mandatara, Konjufca je pozvao ostale političke stranke da ostave po strani inat i glasaju za privremenu Vladu do aprila naredne godine – kada ističe mandat aktuelnoj predsednici Vjosi Osmani, ali velike albanske stranke jasno su poručile da za to nema glasova.
Nakon lidera stranke Aljbina Kurtija, Konjufca je drugi mandatar Samoopredeljenja koji će pokušati da formira novu Vladu. Iako je ova partija osvojila najviše glasova na izborima početkom godine, nije obezbedila dovoljno mesta u Skupštini da sama izabere Vladu.
“Kurti 2.5”, “Konjufca 1” ili nešto treće?
Naim Jakaj iz Instituta za pravdu Kosova (IKD) kaže za Radio Slobodna Evropa da veruje da će sastav kabineta koji će predstaviti Konjufca biti isti kao i kabinet koji je predložio Kurti, te da, ako se sastav i politička podrška nisu promenili, ne treba očekivati drugačiji rezultat u glasanju.
„U ovim okolnostima, smatramo da bi jedina realna mogućnost za novu vladu bio politički dogovor o formiranju tehničke vlade, sa ograničenim mandatom i jasnim ciljevima, koji su već sada problematični”, kaže Jakaj, navodeći kao najkritičnije: usvajanje budžeta i nekih opština za narednu godinu, ratifikaciju međunarodnog sporazuma vezanog za Plan rasta Evropske unije, kao i usvajanje budžeta za Radio-televiziju Kosova (RTK).
Za razliku od Konjufce, koji se nije javno izjašnjavao o formiranju Vlade, Kurti je pre nekoliko dana rekao da ove sedmice može biti više detalja o procesu. On je ponovio svoj stav da nije dobro da Kosovo ide na izbore i u decembru i u aprilu.
„Poslanici Republike su pred izborom: ili ‘Kurti 2.5’ do decembra, ili ‘Konjufca 1’ do aprila. Ali bez jednog od ta dva, nije moguće.”
Zašto se ne zakazuje sednica?
Uobičajeno je da se u Kosovu sednice za formiranje Vlade zakazuju brzo nakon što je mandatara imenovan. Za Jakaja je trenutna situacija neuobičajena i on kaže da je iznenađen Konjufcom.
„Očekivao sam nešto drugo od gospodina Konjufce, da bude brži i više dijaloški nastrojen prema drugim partijama, kako bi se našlo rešenje.”
Pored nedostatka glasova, u Kosovu se široko govori da je još jedan razlog za odugovlačenje procesa usklađivanja eventualnog datuma izbora sa dolascima dijaspore za praznike na Kosovo, negde oko 28. decembra. Jakaj se nada da će predsednica izbeći taj datum, jer je to period praznika u većem delu sveta.
„Ako bi se izbori održali nakon 24. decembra, to bi predstavljalo problem, u smislu da možda ne bi bilo međunarodnog prisustva za nadgledanje vanrednih izbora.”
Prema Ustavu Kosova, ako ni drugi mandatar ne uspe da formira Vladu, predsednica Osmani mora raspisati izbore, koji se moraju održati najkasnije 40 dana od dana raspisivanja.
Osmani je pre nekoliko dana rekla da je čelnicima bivše opozicije jasno stavila do znanja da, ukoliko ne žele da prihvate zakonodavne inicijative pokrenute od strane tehničke Vlade, poput onih za budžet ili Plan rasta EU, ona može formalno da podnese predlog u njihovo ime – ali prvo stranke moraju biti spremne da te zakone podrže u Skupštini.
„Postoji mogućnost da se ovo reši, ali do sada nemam odgovor“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, međunarodni sporazumi u vrednosti od skoro milijardu evra, državni budžet i druge važne stvari trebalo bi da budu izglasane „od poslanika ovog saziva Skupštine, koji su izabrani 9. februara ove godine, ali do sada nisu doneli nijednu odluku“.
Šta ako Kosovo ide na izbore?
Stručnjaci predviđaju da će se pronaći način da Kosovo ima budžet do kraja marta sledeće godine, dok inostrana sredstva mogu biti izgubljena. Ako ni nakon 31. marta ne bude funkcionalnih institucija, Kosovo bi se suočilo sa nepredvidivom situacijom, jer neće biti plata za radnike u javnom sektoru, a ni privatni sektor neće moći da obavlja svoje poslove zbog neizvršavanja državnih obaveza.
Ipak, stranke i dalje ne pronalaze kompromis i veruju da su vanredni izbori jedina realna opcija.
Politički analitičari, s druge strane, ne očekuju velike promene u rezultatima i ponavljaju da jedino kompromis može izvesti Kosovo iz krize.
Ostaje da se vidi ko će napraviti veliki zaokret.
