Košta je očekivano, reklo bi se, tom prilikom poručio da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i da bi trebalo raditi kako bi se to ostvarilo. Na mreži Iks (X) je naveo da je to, zajedno sa Kajom Kalas i Martom Kos, preneo liderima sa Zapadnog Balkana na radnoj večeri koju je priredio svega dva dana po stupanju na dužnost. Vučić i Kurti u Briselu su takođe plasirali sopstvene poruke. One koje smo čuli, pretežno su bile namenjene javnosti u Srbiji, odnosno na Kosovu i tužnim ušima njihovih birača.
Poznate poruke i krizni menadžment
„Poruke koje su upućene nisu odstupale od dobro poznatih izjava Vučića i Kurtija po pitanju dijaloga, bezbednosti i evropskih integracija“, kazao je za Kim radio Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.
Senku na skup u Briselu gotovo izvesno je bacio poslednji incident koji se dogodio na kanalu Ibar-Lepenac, smatra viši savetnik u ISAC fondu Marko Savković.
„Sa jedne strane, optužbe vlade u Prištini da iza napada stoji Beograd, kao i da je rađeno po scenariju Moskve, odnosno Rusije, to je na tragu načina po kome Kurtijeva vlada komunicira sa zapadnim partnerima. Beograd odbacuje umešanost. Dokaze nisu preterano ponudili ni jedan ni drugi, videćemo da li je realno, ali svi iščekuju međunarodnu istragu. Nisam optimista da će do istrage doći. Tako da to je ono zbog čega su se tamo i našli, pre svega. Nastavak evropskih integracija je ostao u drugom planu, makar za sada. Za dve nedelje nas čeka sastanak Evropskog saveta. Tada će biti jasnije ima li napretka ili ne“, rekao je on za Kim radio.
Prvi mačići
Dragiša Mijačić veruje da poruke upućene na prvim sastancima sa predstavnicima nove Evropske komisije imaju za cilj postavljanje početnih pozicija za naredne susrete.
„Deluje da je Vučić iznenađen stavovima Kaje Kalas prema uvođenju sankcija Rusiji i procesuiranju odgovornih za Banjsku, dok je Kurti ponavljao svoja opravdanja zašto nije u stanju da radi na formiranju Zajednice srpskih opština“, naveo je.
Savkovć se slaže da u obzir treba uzeti činjenicu da je u pitanju prvi sastanak.
„Ono što oni kažu na tim sastancima sa donosiocima odluka u Briselu, a mi sada imamo potpuno novu garnituru, to ostaje na drugom planu. Mi zapravo i nemamo neke konkretne informacije šta im je Vučić rekao“, kazao je.
On je naglasio da se Aleksandar Vučić u Briselu obratio uglavnom medijima iz Srbije.
„Beograd veruje, tehnički gledano iz njihovog ugla, da je spreman za otvaranje klastera tri. Zaista, kada pogledamo materiju u velikoj meri to i jeste tačno. Što se Kurtija tiče, mislim i jedan i drugi političar, posete u Briselu koriste kao platformu za slanje poruka domaćoj javnosti“, dodao je.
Rano za prognoze?
Iako su sastanci održani, a briselska večera pojedena, sagovornici Kim radija se slažu da je rano za detaljne projekcije pravaca delovanja nove administracije EU po pitanju odnosa prema Kosovu i Srbiji, odnosno dijalogu dve strane.
„Nemojte da zaboravite da tek predstoji imenovanje naslednika Miroslava Lajčaka. Evropska unija mora sad da formuliše ceo niz politika prema tome da se Donald Tramp vraća na mesto predsednika SAD, pa se moraju i prema njemu sada postaviti, a svi ti odnosi se prelamaju i na Balkanu. Rekao bih da je ovo bilo početno ispitivanje terena“, kazao je Marko Savković.
Ipak, Dragiša Mijačić oko jedne stvari nema dilemu.
„Neupitno je da će se insistirati na punoj primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa iz Ohrida. Nema naznaka da će se voditi pregovori i postizati sporazumi o nekim novim rešenjima, već isključivo o ispunjavanju preuzetih odredbi“, rekao je on.
Da bi Srbija zaista „mogla sve“ ako…
Aleksandar Vučić je iz Brisela poručio da Srbija „može sve“ ako prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji. Neki tabloidni mediji su to preveli kao – momentalno članstvo u EU uz ispunjavanje ta dva uslova.
„To nije tačno. Da bi ušla u Evropsku uniju, Srbija mora da sprovede neophodne reforme. Priznanje Kosova od strane Srbije nije uslov Evropske unije, već nekih njenih članica. Što se tiče sankcija Rusiji i usklađivanju Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije, tu su stavovi prilično jasni“, kazao je Mijačić.
„Nema više ničeg momentalnog kada je reč o odnosu Evropske unije i Zapadnog Balkana“, naveo je Marko Savković.
„EU je razvila novu metodologiju, ponudila nov okvir koji je isto tako postupan kao i onaj stari, samo je koherentniji u smislu da je zemlja koja otvori jedan klaster zapravo otvorila ceo niz pitanja koja su značajna u odnosima sa Evropskom unijom. Ne verujem, čak je jako teško zamisliti da bi se tako nešto desilo“, rekao je.
Paralele i dijagonale
Aljbin Kurti i deo njemu bliskih političara, ali i šire javnosti na Kosovu, uporno povlači paralele između Srbije i Rusije u kontekstu sukoba u Ukrajini. Deo toga je ponovio i prilikom nedavnog boravka u Briselu.
„Svima koji se bave međunarodnim odnosima jasno je da ravnoteža snaga nije ista, da međunarodna pozicija nije ista. Na kraju krajeva, vi imate NATO koji je raspoređen na Kosovu. Dakle, to je potpuno drugačija situacija od one koju imamo u Ukrajini. U nekim situacijama, postoji jasan nedostatak razumevanja za poteze Beograda. Ne možemo reći da je ono što Beograd radi ni izbliza, ni približno slično onome šta radi Rusija“, zaključio je Savković u razgovoru za Kim radio.
Kurti upoznao Kos sa napadom na kanal Ibar-Lepenac i tražio ukidanje mera EU
„Uporno povezivanje Srbije i Rusije od strane Kurtija ne nailazi na razumevanje kod međunarodnog faktora“, slaže se i Dragiša Mijačić.
„Nema kredibilnih dokaza koji potvrđuju takvu tvrdnju. Kurti to radi iz razloga opravdavanja prisustva specijalnih policijskih snaga na severu Kosova. To mu se još uvek toleriše od strane međunarodne zajednice. Verujem da će se situacija promeniti nakon kosovskih izbora i dolaska Trampa u Belu kuću. Postojeće stanje je neodrživo i vodi ka neizbežnim bezbednosnim izazovima koji za posledicu mogu imati trajnu nestabilnost na severu Kosova“, kazao je on za Kim radio.
Manje-više rutinski briselski sastanak izvesno je poslužio i domaćinima. Oni su poslali poruku kako su voljni da nešto rade po pitanju Zapadnog Balkana. Time, između ostalog, hrane javnu predstavu o sopstvenoj važnosti u svetskim poslovima.
Koliko su u ovom trenutku zaista u stanju da ih privode kraju, nagovestiće 17, 18. i 19. decembar. Najpre će u Briselu biti održana nova runda tehničkog dijaloga Beograda i Prištine, a potom će 18.12. uslediti Samit EU-Zapadni Balkan, samo dan uoči sastanka Evropskog saveta.
