Ovakav model rada pokazuje visok nivo profesionalizma i poštovanja prema svim zajednicama koje žive na Kosovu. Trojezična dostupnost informacija omogućava da poruke i aktivnosti organizacija dopru do što šire publike, čime se jača dijalog, saradnja i učešće svih zainteresovanih strana u društvenim procesima, od građana i medija preko institucija do međunarodnih aktera.
Na problem sistematskog kršenja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu ukazuje se godinama, ali on i dalje opstaje uprkos pravnom okviru koji garantuje ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika. S tim u vezi, nevećinske zajednice, u ovom slučaju one koje se sporazumevaju srpskim jezikom, ostaju uskraćene za ključne informacije. Ovo je konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije za Kosovo za 2023. godinu, gde se u više tačaka ukazuje na ovaj problem.
Stoga, NVO Aktiv, Radio Kim, Nova društvena inicijativa (NSI), Radio Goraždevac, a od ove nedelje i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), nastavljaju kampanju javnog zagovaranja sa ciljem da se institucije podstaknu na rešavanje ovog višegodišnjeg problema. Ove nedelje u fokusu su upravo ove nevladine organizacije – Aktiv, Nova društvena inicijativa i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
Višejezična prezentacija rada nevladinih organizacija posebno je značajna kada se uzme u obzir širina tema kojima se civilno društvo bavi. Nevladin sektor na Kosovu ima ključnu ulogu u praćenju poštovanja ljudskih prava, vladavine prava, slobode medija, rodne ravnopravnosti, prava nevećinskih zajednica, pristupa javnim uslugama, zaštite životne sredine, kao i u oblasti obrazovanja, zdravstva i transparentnosti javnih institucija. Kroz izveštaje, istraživanja, kampanje i javne nastupe, ove organizacije redovno ukazuju na društvene probleme i sistemske propuste, delujući kao korektiv vlastima i podsećajući institucije na obavezu poštovanja zakona i važećih regulativa.
U tom smislu, dostupnost sadržaja na srpskom, albanskom i engleskom jeziku nije samo tehničko pitanje, već odraz suštinskog opredeljenja za inkluzivnost, odgovornost i jednak pristup informacijama za sve građane i međunarodne aktere, bez obzira na etničku ili jezičku pripadnost. Višejezičnost u komunikaciji je neophodan uslov da se doprinos civilnog sektora pravilno razume i prepozna u svim zajednicama i na svim nivoima – lokalnom, centralnom i međunarodnom.
Sajtovi nevladinih organizacija: Primer posvećenosti jednakom pristupu informacijama
Sajt: Početne stranice sajtova posmatranih nevladinih organizacija pokazuju visok stepen usklađenosti sa Zakonom o upotrebi jezika. Već na prvom koraku posetiocu je omogućeno da odabere jezik – srpski, albanski ili engleski – čime se obezbeđuje ravnopravan pristup osnovnim informacijama svim građanima, bez obzira na njihovu jezičku pripadnost. Na svim analiziranim sajtovima jasno su i dosledno prevedene kategorije, kao i opšti ciljevi organizacije. Takođe, informacije o sedištu, adresi, viziji, misiji i tematskim fokusima predstavljene su trojezično, bez razlika u sadržaju među jezičkim verzijama.
Vesti: Jedan od pokazatelja dosledne primene višejezičnosti na analiziranim sajtovima jeste i ova kategorija. Sve objavljene vesti, bilo da se radi o najavama događaja, izveštajima sa terena, reagovanjima ili analizama, dostupne su na tri jezika: srpskom, albanskom i engleskom. Sadržaj je jasno usklađen u svim verzijama, bez skraćivanja, selektivnog prevođenja ili izostavljanja informacija, čime je obezbeđen jednak pristup informacijama svim korisnicima.
Projekti: Analiza ove kategorije pokazuje visok nivo jezičke doslednosti i transparentnosti. Svi implementirani, kao i tekući projekti, predstavljeni su uredno na srpskom, albanskom i engleskom jeziku. Višejezična prezentacija nije ograničena samo na naslove i osnovne opise, već obuhvata kompletne informacije, od trajanja projekata, opštih ciljeva i aktivnosti, do podataka o donatorima i partnerskim organizacijama. Informacije su jasno sinhronizovane na sva tri jezika, bez sadržajnih razlika, čime se obezbeđuje ravnopravan uvid u projekte za sve posetioce sajta, građane, medije, institucije i međunarodne aktere.
Publikacije: Ovaj segment predstavlja još jedan jasan primer dobre prakse kada je u pitanju poštovanje Zakona o upotrebi jezika. Sve publikacije koje su organizacije objavile – uključujući mesečne i godišnje izveštaje, istraživanja, analize i tematske studije – dostupne su na tri jezika: srpskom, albanskom i engleskom. Sadržaj dokumenata je u potpunosti usklađen na svim jezicima, bez razlika u obimu ili kvalitetu prevoda. Štaviše, među njima su i izveštaji koji se direktno bave upravo pitanjem poštovanja jezičkih prava, što dodatno potvrđuje posvećenost ovih organizacija da i sopstveni rad bude u skladu sa vrednostima koje promovišu.
Najave događaja i aktivnosti: I ova kategorija dodatno potvrđuje doslednost u poštovanju višejezičnosti na sajtovima nevladinih organizacija. Celi kalendar najavljenih aktivnosti, uključujući objavljivanje publikacija, održavanje konferencija za medije, radionica, treninga i drugih javnih događaja, uredno je dostupan na srpskom, albanskom i engleskom jeziku. Informacije o datumu, mestu, temama i govornicima, kao i prateći materijali, jasno su i ravnopravno predstavljeni na sva tri jezika.
NVO na društvenim mrežama: Višejezičnost kao standard, a ne izuzetak
Fejsbuk: Analizom Fejsbuk stranica posmatranih nevladinih organizacija uočena je ista dosledna praksa poštovanja jezičkih prava kao i na njihovim zvaničnim sajtovima. Sve objave – najave događaja, izveštaji sa sastanaka, pozivi na učešće, inicijative i reagovanja – redovno su dostupni na srpskom, albanskom i engleskom jeziku. Višejezičnost je primetno primenjena i u vizuelnim segmentima – fotografijama, video sadržajima i galerijama. Uz svaki priloženi materijal dosledno je objavljen propratni tekst na sva tri jezika, što dodatno doprinosi pristupačnosti i transparentnosti.
X (Bivši Twitter): Dosledna primena višejezičnosti u komunikaciji nevladinih organizacija primećena je i na društvenoj mreži X. Sve objave, od kratkih informacija i najava događaja, preko javnih saopštenja, pa do poziva redovno su priložene na tri jezika: srpskom, albanskom i engleskom. Bez obzira na ograničenja formata, organizacije su našle način da očuvaju jezičku ravnotežu i obezbede jednak pristup informacijama svim korisnicima ove platforme. Ujedno, vizuelni sadržaji, poput grafikona, infografika i promotivnih vizuala, sadrže prateće tekstove na sva tri jezika.
Instagram: Ova mreža predstavlja još jedan primer doslednosti kada je reč o usklađivanju sadržaja na svim jezicima. I pored vizuelne prirode ove mreže, nevladine organizacije uspešno primenjuju praksu višejezične komunikacije, čime dodatno potvrđuju svoju posvećenost poštovanju jezičkih prava. Bilo da su u pitanju tekstualne objave, fotografije, infografici, video sadržaji ili storiji, svi materijali redovno su pokriveni na tri jezika: srpskom, albanskom i engleskom. Prateći tekstovi uz objave, titlovi u video materijalima, kao i opisi u vizuelnim formatima prilagođeni su sve zainteresovane strane, građane, medije i međunarodne organizacije.
Youtube: Kanali nevladinih organizacija predstavljaju još jedan primer dobre prakse kada je u pitanju poštovanje jezičkih prava u digitalnoj komunikaciji. Sav video materijal koji se plasira na ovoj platformi dostupan je na tri jezika – srpskom, albanskom i engleskom – bilo kroz titlove, simultane verzije ili prateće opise i naslove. Ovakva praksa pokazuje da je i te kako moguće obezbediti višejezičnost čak i u audiovizuelnom formatu, i da sve informacije mogu biti dostupne svim zainteresovanim stranama. Youtube kanali ovih organizacija zapravo demonstriraju standard koji bi i same institucije mogle da slede kako bi osigurale ravnopravan pristup informacijama za sve zajednice.
Zašto je ovo važno?
U prethodnim analizama kontinuirano smo ukazivali na to da je sistematsko zanemarivanje srpskog jezika od strane kosovskih institucija jedan od najozbiljnijih problema u pogledu poštovanja jezičkih prava. Takva praksa direktno utiče na isključenost jedne jezičke zajednice iz institucionalne komunikacije, pristupa informacijama i ostvarivanja osnovnih prava.
Zato nastavak naše kampanje, koja ovaj put stavlja fokus na primere dobre prakse, ima za cilj da pokaže da ovaj problem nije nerešiv – naprotiv, rešenje je moguće ukoliko postoji institucionalna i politička volja. Analiza komunikacije nevladinih organizacija jasno pokazuje da je dosledno poštovanje zakona o upotrebi jezika moguće i primenljivo u svakodnevnom radu. Njihov pristup, kojim se sve aktivnosti, informacije i materijali plasiraju istovremeno na srpskom, albanskom i engleskom jeziku, potvrđuje da se poštovanjem jezičkih normi ne samo ispunjava zakonska obaveza, već se i aktivno doprinosi izgradnji poverenja, uključivanju svih zajednica i stvaranju prostora za međusobno razumevanje. Ove organizacije, zapravo, svojim radom pokazuju kako dvosmerna i ravnopravna komunikacija može postati standard, a ne izuzetak u poštovanju zakonskih normi.
Zakon jasno propisuje da su albanski i srpski ravnopravni zvanični jezici na Kosovu, te da se sa višegodišnjom praksom ignorisanja ovog problema i ćutanjem na kontinuirano kršenje jezičkih prava, građanima srpske nacionalnosti i drugih nevećinskih zajednica koje se oslanjaju na informacije dostupne na srpskom jeziku uskraćuju Ustavom i zakonima garantovana prava na jednak pristup informacijama od javnog značaja.
Zato je važno da se umesto prakse korišćenja usluga neprofesionalnih prevodilaca ili Google prevoda, ista zameni kvalifikovanim prevodiocima koji će osigurati kvalitetan i nedvosmislen prevod sadržaja na srpskom jeziku. Uspostavljanjem funkcionalnog sistema prevoda, obezbediće se nesmetan pristup informacijama od javnog značaja. Još važnije, insititucije će u praksi dokazati svoju posvećenost punom poštovanju ne samo jezičkih, već i osnovnih ljudskih prava, poput onog nevećinskih zajednica koje je garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
Ova analiza zapravo pokazuje da primer dobre prakse u pogledu poštovanja jezičke ravnopravnosti najčešće dolazi upravo iz nevladinog sektora. Brojne organizacije civilnog društva, uprkos ograničenim resursima i višestruko manjim budžetima u poređenju sa kosovskim institucijama, uspevaju da sve svoje aktivnosti, publikacije i digitalne sadržaje redovno objavljuju na tri jezika – albanskom, srpskom i engleskom. Ova činjenica jasno pokazuje da prepreke u obezbeđivanju jezičke jednakosti nisu isključivo pitanje kapaciteta, već volje i institucionalne posvećenosti. U tom smislu, kosovske institucije raspolažu sa dovoljno sredstava i mogućnosti da obezbede pravovremen i kvalitetan prevod svih sadržaja na srpski jezik. Time bi dodatno osnažile poverenje građana i unapredile inkluzivnost u javnoj komunikaciji.
Stoga, pozivamo sve institucije da slede praksu nevladinog sektora i obezbede da sav njihov sadržaj bude ravnopravno dostupan na oba službena jezika – srpskom i albanskom.
I ovog puta pozivamo Kancelariju premijera da izbegne političku retoriku bez stvarnih rezultata, napusti princip deklarativnog zalaganja za poštovanje prava nevećinskih zajednica, te da naloži institucijama da usklade jezičke norme na svim zakonski propisanim nivoima.
Istovremeno, još jednom apelujemo na Kancelariju poverenika za jezike da otpočne primenu zakonskih propisa u okviru svojih nadležnosti. To uključuje izgradnju institucionalnog okruženja koje poštuje ustavne i zakonske obaveze, kao i zaštitu, promociju, očuvanje i sprovođenje jezičkih prava svih građana Kosova.
Još jednom ohrabrujemo sve građane da se aktivno uključe u ovaj proces i prijave sve uočene jezičke nepravilnosti nadležnim institucijama, poput Kancelarije poverenika za jezike ([email protected]) i kancelarije Ombudsmana ([email protected]). Takođe, i ovog puta pozivamo sve da, ukoliko naiđu na određene jezičke anomalije, kontaktiraju NVO Aktiv ([email protected]), i time nam se priključe u apelu nadležnim institucijama na poštovanje zakonski propisanih normi.
