Blokada parlamenta
Kada se pomislilo da je parlament uspeo da se odblokira izborom svog predsednika nakon više od četiri meseca od početka konstitutivne sednice, usledio je obrat. Serijom neuspešnih glasanja za potpredsednika iz srpske zajednice parlament je sebe doveo u još teži oblik paralize. Prethodno su poslanici makar ritualno mogli da se okupljaju na svaka dva dana kako bi konstatovali da nisu u stanju da se dogovore. Poslanici sada konačno mogu da odu na odmor, jer bi svako njihovo sastajanje bilo neustavno nakon što je predsednik parlamenta samoinicijativno zaključio njegovu konstitutivnu sednicu.
Ustavne implikacije i uloga predsednice
Parlament Kosova ne može se smatrati konstituisanim jer nije izabrao potpredsednika iz srpske zajednice. Da stvar bude teža, do neuspeha je došlo kršenjem pravila glasanja, pa se ne može ni „pravdati“ da su mogućnosti bile „iscrpljene“. To znači parlament ne može da donese nijednu odluku, uključujući i oni najznačajniju o izboru nove vlade. Svaki korak preduzet u tom pravcu bio bi neustavan. Praktična implikacija takvog stanja je da predsednica Kosova Vjosa Osmani ne može da postupi po svojim ustavnim ovlašćenjima i da pobedniku izbora, Aljbinu Kurtiju ispred Samoopredeljenja, poveri mandat da u roku od 15 dana predstavi novi kabinet. Osmani, kao doktor pravnih nauka, i sama zna da se nisu stekli ustavni uslovi za izbor nove vlade kada ni parlament nije konstituisan. Ako se predsednica slučajno i zbuni pa Kurtiju preda štafetu, tu je opozicija da je upozori da će ih pred ciljem zaustaviti Ustavni sud.
Proceduralni ćorsokak i Ustavni sud
Kako bi se izbeglo da Ustavni sud pokvari igru oko formiranja vlade, kao što je to prethodno činio sa konstituisanjem parlamenta, logično bi bilo da se poslanici vrate u klupe i isprave problem koji su napravili. Nažalost, to više nije moguće. Parlament je sebe doveo u proceduralni ćorsokak. Predsednik parlamenta ne može sebi dati za pravo da neuspele pokušaje izbora srpskog potpredsednika proglasi nevažećim pa da se „iskupi“ novim ciklusom glasanja. Usput bi morao da poništi i izbor potpredsednice koja predstavlja druge zajednice, pa da se onda se dva nevećinska poslanika glasa u paketu. Sve bi to natovarilo dodatne slojeve „neustavnosti“ na već pravno kompromitovan rad parlamenta.
Jedino što parlament može da uradi jeste da čeka novo oglašavanje Ustavnog suda. Rok koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje parlamenta ističe 18. septembra. Poslanici bi zato zaista trebalo da iskoriste predstojeće dve nedelje da odu na zakasnelo letovanje. Odmor bi jedino mogao da im prekine Ustavni sud ukoliko u međuvremenu donese odluku prema žalbi Srpske liste zbog uskraćivanja potpredsedničkog mesta.
Ustavni sud će verovatno poništiti glasanja za srpskog, a možda i drugog nevećinskog potpredsednika, i naložiti da se postupak vrati na početak. Da li će tada poslanici pokazati veću spremnost za postizanje dogovora pitanje je jer je malo verovatno da će neko od albanskih partija biti spreman da „glasa“ za Srpsku listu tokom kampanje za lokalne izbore.
Šira slika i međunarodna zajednica
Kriza u formiranju institucija vlasti na Kosovu indikator je dubljih problema kojih bi, pre svega, međunarodna zajednica trebalo da bude svesna. Kosovo nije ni prvo ni poslednje područje na kom su međunarodne misije pokušale da naprave novi „poredak“ nakon ratnog razaranja. Takvi pokušaji se često završavaju kolapsom nakon što se međunarodni akteri povuku i vođenje institucija prepuste lokalnim akterima.
Začarani krug u kom se institucije nalaze od februarskih izbora navodi na pomisao da Kosovo nije u stanju da upravlja samim sobom. Ni politička klasa ni pravna zajednica se nisu pokazale dorasle zadatku da obezbede postojano institucionalno funkcionisanje. Negativna spirala institucionalne dezorijentacije pojačaće se kada usvajanje budžeta dođe na dnevni red krajem ove godine, odnosno izbor predsednika Kosova početkom sledeće.
Mogu li kosovske institucije da funkcionišu iako u njima nema Srba?
Pravne garancije za srpsku zajednicu deo su konsocijativnog institucionalnog mozaika koji se postepeno raspada. Vladajuća stranka na Kosovu zauzela je stav da to što srpski potpredsednik skupštine nije izabran „nije prepreka“ da se ide dalje. Za opoziciju to jeste smetnja, ali ne zbog poštovanja prava srpske zajednice, već zbog prilike koja se u tome vidi da se spreči formiranje nove Krutijeve vlade tokom predizborne kampanje.
Kada konačno dođe do izbora nove vlade sličnu sudbinu može dočekati i ministarsko mesto koje čeka predstavnika srpske zajednice. Ako od Srpske liste bude zavisilo ko će ga popuniti, albanske stranke mogu zauzeti stav da „nije prepreka“ da se izabere vlada ako ono ostane upražnjeno. Stav da kosovske institucije mogu da funkcionišu iako u njima nema Srba, doduše, nije izum isključivo albanskih stranaka. Tome je kumovala i Srpska lista kada je u novembru 2022. godine poručila da sama ne želi mesta u skupštini i vladi Kosova sačuvana za Srbe, ali da ne dopušta ni da ih bilo koji drugi od srpskih predstavnika ima.
Autor teksta – Ognjen Gogić, politikolog
