Browsing: dezinformacije

Kosovska policija saopštila je da su tvrdnje objavljene u pojedinim medijima, prema kojima je „naoružana grupa Albanaca otvorila vatru na pripadnike Vojske Srbije u blizini baze ‘Debela glava’“, potpuno netačne, neosnovane i ne odgovaraju nijednoj zvaničnoj informaciji.

Portal Alo.rs je 5. novembra objavio vest pod naslovom: „KURTI SE PREDAO, DEFINITIVNO ODLAZI – Lažni premijer odustao, njemu prepušta sve“. Naslov je u potpunoj suprotnosti sa sadržajem i predstavlja primer senzacionalizma i obmanjujućeg izveštavanja. Napisan je tako da izazove emotivnu reakciju i posluži kao mamac za klikove (clickbait).

Lažne vesti i dezinformacije sve više preplavljuju društvene mreže i medije, posebno u društvima sa složenim političkim i etničkim odnosima, poput Kosova. Kako ih prepoznati, proveriti i sprečiti širenje, bila je tema razgovora u podkastu Medija centra Čaglavica sa Festimom Rizanajem, istraživačem platforme Hibrid.info.

Saradnja između Radio Peja, Radio Goraždevca i nevladine organizacije „Mladi volonteri“ pokazala je koliko su lokalni mediji važni u vremenu sve većeg širenja dezinformacija i manipulacija u javnom prostoru. Kroz zajedničke projekte, razmenu informacija i međusobno poverenje, ove tri organizacije radile su na jačanju komunikacije i razumevanja među zajednicama.

U vremenu kada se informacije šire ogromnom brzinom, a granica između istine i manipulacije postaje skoro neprimetna, medijska pismenost postaje ključna i ušla je i u škole.

Među simpatizerima Srpske liste večeras je počelo da kruži lažno saopštenje za javnost u ime Žarka Boškoćevića, jednog od osnivača Građanske inicijative „Pravda i jednakost“. Navodi se da je odustao od kandidature (za odbornika u Štrpcu), što Boškoćević i GI „Pravda i jednakost“ odlučno negiraju.

Tokom predizborne kampanje građani su izloženi stotinama poruka svakog dana. Političari, stranke i mediji – svi pokušavaju da nas ubede da govore istinu. Da li proveravamo ono što čujemo i pročitamo? Ili verujemo onome što se najčešće ponavlja ili što nam najbolje zvuči?

Lažni profili, pristrasni “informativni” sadržaji i organizovani pokušaji diskreditacije političkih protivnika postali su svakodnevica predizbornih kampanja. Društvene mreže su u tom periodu sve manje mesto za razmenu mišljenja, a sve više alat za manipulaciju.

„Bezbednosna situacija širom Kosova je mirna, ali ostaje podložna iznenadnim porastima tenzija usled više uzroka“, rekao je intervjuu za Radio Kim odlazeći 29. po redu komandant KFOR-a general major Enriko Barduani. On je dodao da za problem Kosova ne postoji vojno, već samo političko rešenje i kazao da nema neoborivih dokaza da na severu Kosova deluje Civilna zaštita ili neka druga slična grupa.

Martin Saliji je srednjoškolac, učenik trećeg razreda Gimnazije u Kamenici. Kao i većina njegovih vršnjaka, provodio je sate skrolujući po internetu. Čini se, pasivno upijajući vesti i druge sadržaje koje internet omogućava. Nikada, kaže, nije mnogo istraživao. O medijima i informacijama imao je neko osnovno znanje.

U svetu preplavljenom informacijama, brzina deljenja vesti na društvenim mrežama često nadmašuje njihovu proveru. Sve češće se susrećemo sa lažnim vestima koje izazivaju paniku, nerazumevanje ili čak sukobe među ljudima. Zato je odnosno proveravanje činjenica (fact checking), postalo jedan od najvažnijih alata savremenog korisnika interneta i društvenih mreža.

Vršilac dužnosti ministra ekonomije, Artane Rizvanoli, na konferenciji za novinare odbacila je tvrdnje o energetskom kolapsu, kao i izveštaje da Kosovska energetska korporacija (KEK) u nekim periodima uopšte nije proizvodila električnu energiju, javlja Ekonomija onlajn.

Veštačka inteligencija (AI) je sve prisutnija u medijima, i koristi se u mnogim fazama rada – od istraživanja i pisanja vesti, do personalizacije sadržaja i borbe protiv dezinformacija.

Jedna od nedavnih proslava mature u Kosovskoj Mitrovici, tokom koje su učenici završnih razreda srednjih škola šetali ulicama grada tradicionalno uz trubače, obeležavajući kraj svog srednjoškolskog obrazovanja, završena je međuetničkim incidentom pri kraju gradskog šetališta.

Medijska pismenost je ključna veština za svakog pojedinca, naročito za mlade. Kritičko razmišljanje omogućava da prepoznamo istinu i izbegnemo manipulativne sadržaje.

Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja i analiziranja informacija koje dolaze putem različitih medija – televizije, interneta, društvenih mreža, novina i drugih izvora.

Vest da je Aljbin Kurti podneo ostavku na mesto premijera je objavljena u mnogim medijima u Beogradu, ali je u udarnim tabloidima propušteno da se objasni o čemu je zapravo reč.

Medijski narativi koji Srbe sa Kosova prikazuju kao monolitan politički blok u službi podrške vlasti u Beogradu zanemaruju političku i društvenu raznolikost unutar ove zajednice iako je ona manja u odnosu na onu koja podržava vlast.

U vremenu kada su dezinformacije sve prisutnije, a poverenje u medije ozbiljno narušeno, javlja se pitanje na koji način društvo može i treba da reaguje na neprofesionalno i neetičko novinarstvo. Na Kosovu, gde su medijski izazovi posebno izraženi, novinari medija na srpskom jeziku i predstavnici Saveta za štampu poručuju da javno sramoćenje nije rešenje, već da odgovorno i etičko novinarstvo, zasnovano na poverenju s publikom, jeste pravi put.

Kampanju za parlamentarne izbore na Kosovu koji su održani 9. februara obeležio je visok nivo govora mržnje i dezinformacija, kako domaćih tako i stranih aktera i polarizacija biračkog tela, navodi se u „Izveštaju o dezinformacijama: Govor mržnje i dezinformacije tokom kosovskih izbora u 2025“.