Browsing: Analiza

Srbi sa severa Kosova ne veruju da ih bilo ko može potpuno zaštiti u slučaju međuetničkih oružanih incidenata koji bi mogli da izbiju povodom krize u vezi sa registarskim tablicama. Najviše poverenja imaju u delimičnu zaštitu od strane KFOR-a (42%), a mnogo manje njih takav vid pomoći očekuje od UNMIK-a (19,33%), Kosovske policije (18,66%) i Euleksa (15,33%). Kao najvažniji razlog za ovakve stavove, građani ističu nepostojanje volje, te želju i potrebu za održavanjem tenzija, rezultati su istraživanja NVO Humani centar Mitrovica (HCM).

Na anketno pitanje na portalu radiokim.net koje smo vam postavili početkom avgusta, polovina učesnika (51%) je postojeće mere protiv kovida-19 u odgovoru ocenila adekvatnim.

Neupućenom i nepristrasnom pratiocu srpskih medija nekoliko dana nakon završetka posebne sednice srpskog parlamenta na kojoj je predstavljen i usvojen „Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini“ nije lako da razluči da li se u Narodnoj skupštini raspravljalo o „najznačajnijem srpskom pitanju“ ili o „najuspešnijem srpskom predsedniku u novijoj istoriji“. Međutim, sasvim je jasno da se o svemu govorilo sa jakim emonitivnim nabojem što je neophodan preduslov za manipulacije. Sve što je u medijima kasnije objavljeno je prilično predvidljiva hronologija slučaja i događaja.

Ukrajina 24. avgusta obeležava 31. godišnjicu nezavisnosti. Nažalost, taj datum obeležava i šest meseci ničim izazvane pune invazije ruske vlade na Ukrajinu, napada koji je toliko šokirao međunarodnu zajednicu da ga je Generalna skupština UN-a najstrožije osudila, a i podstakao je da dve nove zemlje zatraže članstvo u NATO savez.

Anketno pitanje na našem portalu „Da li uz naziv svakog jela na meniju restorana treba navesti i broj kalorija koje ono sadrži?“ izazvalo je podelu mišljenja, pa je broj onih koji su glasali za i protiv identičan.

U analizi „Igra brojki: Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije“, koju je u ispred NVO Nova društvena inicijativa (NSI) u okviru inicijative Open uradila Milica Radovanović, sistematski su navedeni razlozi iz kojih određeni broj lica nestalih tokom i nakon sukoba na Kosovu nikada neće biti pronađen.

Cene goriva rastu, pa se jedan deo vozača odlučuje na štednju (11%), pokazuju rezultati ankete na sajtu radiokim.net. Ipak, mnogo više ljudi kaže da ništa neće menjati, jer ne može da se odrekne svojih automobila.

Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.

Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.

Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.

Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja „Građani u politici“ koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija „političar“ u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao „nečasno“ zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).

Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.

Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.

Kultura ćutanja je postala sastavni deo političkog života Srba, a najčešći odgovor ljudi na bilo koje pitanje od političkog značaja je da se ne bave politikom. Čak je i u antičkoj Grčkoj bilo poželjno da se građani bave političkim i društvenim temama i da javno iznose svoje mišljenje o tome. Za one koji se nisu bavili političkim i društvenim temama stari su Grci imali jednu specifičnu reč – idiot, piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).

Normalizacija je izvedenica koja u korenu ima latinsku reč „normalis“, a trebalo bi da znači dovođenje u „redovno stanje“. Trebalo bi, jer pomenuto „redovno stanje“ u srpskim sredinama na Kosovu uglavnom znači novu „nenormalnost“, bizarnu situaciju u kojoj se pomeraju granice racionalnog, piše u autorskom tekstu o najnovijim događajima u opštini Štrpce Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

Na Kosovu je postalo floskula započinjanje svaku analize ili teksta sa „prošlo je dve decenije od završetka ratnih dejstava“ za kojom, po ustaljenom običaju, slede argumentovane žalopojke o lošem stanju u svim oblastima i dimenzijama života na ovom postkonfliktno užarenom prostoru. Uprkos tome, nemoguće je izbeći zamku ponavljanja, te povodom popisa stanovništva ne zajadikovati kako na Kosovu već četrdeset godina nije održan niti jedan koji je bio regularan, adekvatno sproveden, nebojkotovan i u potpunosti uspešan. Zaista, poslednji valjano sproveden popis održan je daleke 1981. godine, pre ratnih vrtloga i tranzicionih lutanja, koji će, po svemu sudeći, u mnogome predodrediti karakter nastupajućeg popisa na Kosovu.

Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana… ima ih svuda i svi smo mi – oni, i svi su oni – mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.

Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.

Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.

Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).