Mada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj koji je u svom izlaganju mera i zahteva za Kosovo predložio takozvani povratak na „kvo ante“, odnosno povratak na prethodno stanje, koji uključuje i povratak u instiucije, potpuno je jasno da to verovatno najmanje zavisi od Srbije. U ovom političkom loncu se trenutno „kuvaju“, pored srpskih zahteva i kosovska strana, kao i međunarodna zajednica. Jedno zeleno svetlo postoji, ono evropsko, budući da ih je Evropska unija pozdravila kao pozitivan potez. Da li je to dovoljno drugo je pitanje.
Podjednako kao i ono da li iza zelenog svetla dolazi i neka strategija. Upravo to smo pitali portparola Evropske komisije Petera Stana.
“Pozdravljamo spremnost koju je izrazio predsednik Vučić da nastavi da učestvuje u dijalogu koji vodi EU. Podržavamo poziv na učešće kosovskih Srba na izborima na Kosovu i reintegraciju kosovskih Srba u sve kosovske institucije koje su napustili 2022. EU je konstantno pozivala Beograd da ohrabri, a Prištinu da omogući reintegraciju kosovskih Srba. Sporazumi o dijalogu određuju korake i procedure da se to desi, posebno u skladu sa kosovskim pravnim okvirom i uz puno poštovanje njega: u ovom kontekstu je veoma važna implementacija Zajednice opština sa srpskom većinom”, naveo je Stano u pisanoj izjavu NIN-u i opomenuo:
“Zapaljiva ili obmanjujuća retorika, kao i jednostrane i nekoordinisane akcije su u suprotnosti sa dijalogom. Ugrozili su normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije i bezbednost njenih građana. EU ponavlja svoj poziv na deeskalaciju, kao i na punu i hitnu implementaciju svih sporazuma o dijalogu od strane obe strane. Put napred za obe strane je da ponovo potvrde svoje konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije. Evropska unija će nastaviti da stoji uz narod Kosova i Srbije u njihovim težnjama da se pridruže Evropskoj uniji”.
Faktor Kurti
Ipak, između srpskih zahteva i evropskog aminovanja stoji kosovski premijer Aljbin Kurti, jedan od ključnih generatora beskonačnog stanja haosa na severu Kosova u čijem su centru Srbi koji tamo žive. On sam je sve do danas ćutao o Vučićevim merama, a onda ih je, u uvežbanom tonu, nazvao činom očaja i delom kampanje, a na Vučićeve zahteve odgovorio je svojim tipičnim zahtevom – priznanjem nezavisnosti Kosova.
Vučićeve zahteve odbila je i predsednica Kosova Vljosa Osmani. Ona je rekla Vučić ne želi istinski povratak Srba u kosovske institucije, već da samo pokušava da skrene pažnju zapadnih zemalja.
“Kada Vučić govori o njihovom povratku (Srba) u institucije, on to predstavlja samo kroz reči i retoriku kako bi skrenuo pažnju demokratskog sveta sa onoga što se zapravo dešava – a to su njegovi napori, napori njegove vlade i vojske, u stalnoj obuci paravojnih snaga čiji je jedini cilj nasilje”, izjavila je Osmani.
Šta to onda znači za povratak Srba u institucije?
(Ne)ostvariva misija
Prema Igoru Novakoviću, višem saradniku Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fonda taj proces je izuzetno težak, pogotovo sa aspekta spremnosti Prištine da omogući njegovo ostvarenje. On podeća da je već postojala mogućnost da se organizuju izbori na Severu Kosova ranije, ali je srpska zajednica referendum za smenu gradonačelnika bojkotovala, zbog, kako su tada rekli iz Srpske liste, nemogućih uslova koji su bili postavljeni. Tada su naveli i da je broj birača nesrazmerno povećan, za čak 433 odsto, a zahtevalo se da bi referendum bio legalan, 50 odsto plus jedan glas.
„Oni su imali mogućnost, na primer da organizuju fer i poštene izbore ranije, pa su onda stavili vrlo, vrlo nerealne zahteve za lokalne peticije kako se ti izbori mogu držati. Tako da mislim da od svega toga nema ništa i da to isto misli i naša strana zna, ali imamo pravo da to tražimo. Ionako u stvari jedine efektivne mere u ovom momentu, ne u političkom smislu nego u drugom, su upravo ove vezane za pomoć Srbima sa Kosova i sa druge strane za uspostavljanje ovih kancelarija koje će biti na administrativnim prelazima“, kaže Novaković.
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative, s druge strane, smatra da šanse da se Srbi vrate u intitucije ipak postoje. Ključni su, ističe, izbori na Kosovu (9. februar 2025.) i oni će igrati veliku ulogu u ispunjavanju ovih zahteva.
“Veliki deo Vučićevih zahteva slaže sa stavovima međunarodne zajednice, osim povlačenja specijalnih jedinica i oslobađenja, kako Srbija kaže, političkih zatvorenika. Ali, ovi zahtevi nisu tako lako ostvarivi kada je reč o Kurtiju. Sada je već evidentno da oni zapravo samo žele da na svaki mogući način izguraju Srbe iz političkog života. Imaju par tih profila osoba za koju oni žele da predstavljaju Srbe, dakle Kurti želi da on bude taj koji bira Srbe koji predstavljaju Srbe i to je jedino što ih interesuje. Ukoliko osvoje još jedan mandat sa 50 odsto, dakle možemo da računamo nastavak svih ovih politika i nastavak kriza na Kosovu do neke konačne eskalacije. Ukoliko ne osvoje i imaju koalicionu vladu i sama ta vlada će biti nestabilnija i neće moći baš da pravi takve odluke“, kaže Andrić Rakić.
Kako bi se sproveo povratak
Čak iako se postigne neka vrsta političkog dogovora o povratku Srba u institucije, ostaje upitno na koji način bi to bilo sprovedeno sa pravnog aspekta. Andrić Rakić, međutim, ukazuje da je takav scenario viđen 2013. godine, potpisivanjem Briselskog sporazuma. Tada su, kako navodi, odrađena različite pravna prilagođavanja, jer integracija sa sobom podrazumeva i pravnu fleksibilnost. U tom smislu, ističe sve te odluke su prevashodno političke. Takva bi morala biti i ova.
„Manje više bi sve to izgledalo kao i 2013. kroz specijalne akte bi se ljudi koji žele da se vrate vraćali. Prosto ne možete da raspišete konkurs i da garantujete ljudima koji žele da se vrate da će proći konkurs. Dakle vi morate da razgovarate o posebnoj vrsti pregovora sa njima. Mi smo to davno predlagali međunarodnoj zajednici i kada je policija u pitanju da oni oforme neku vrstu sindikata, odnosno ti koji su zainteresovani da se vrate i da uđu u pregovore sa vladom Kosova“, kaže Andrić Rakić za NIN.
Novaković, sa druge strane, napominje da ne postoji garant da se Srbi vrate u sve institucije. Povratak je kako smatra realniji kada su u pitanju sudije i tužioci, zato što su se u „tom slučaju Srbi povukli iz kosovskih institucija, koje i dalje postoje“. To znači da bi u sklopu političkog dogovora, oni mogli biti ponovo izabrani. Kada je u pitanju pošta, on napominje da je nakon sporazuma o telekomunikacijama, dogovoreno da se to pitanje rešava kroz dijalog Beograda i Prištine, pa će samim time i „pratiti sudbinu dijaloga“.
Međutim, ističe da će u ispunjavanju ovih zahteva Srbije „prelomiti“ politička volja Prištine.
„Mislim da je dovoljna politička volja, ali smo videli i pre da je kosovska strana trenutno zadovoljna sa ovom situacijom. Oni u ovome vide prostor za kampanju pre sledećih izbora i svega onoga što može doneti sa sobom. Ovo se može iskoristiti da prikupi određenu popularnost i to se može videti po klipovima predizbornim koje pušta Samoopredeljenje. Takođe smo videli i da je sa kosovske strane ovo okarakterisano kao jedan novi čin agresije Srbije“, kaže Novaković.
Kako je došlo do tačke pucanja
Do situacije u kojoj se Srbi sa severa kosova nalaze došlo je nakon niza političkih poteza, koji su delom navigirani iz Beograda. U trenutku kada su Srbi odlučili da napuste institucije ključan povod za to bile su kosovske tablice, koje je zvanični Beograd izvesno vreme nakon toga preko noći, i u izvesnoj tišini, priznao. Odluka o izlasku iz institucija doneta je u novembru 2022. godine, nakon sastanka tadašnjeg predsednika Srpske liste Gorana Rakića, četiri gradonačelnika severnih kosovskih opština i predstavnika svih kosovskih institucija sa severa Kosova, uključujući radnike suda, tužilaštva i policije koji je održan u Zvečanu na severu Kosova. Decembra 2023. zvanični Beograd uklonio je nalepnicu sa oznake RKS na tablicama vozila koja se registruju na Kosovu, po pravilima prištinske administracije. Sada sva vozila koja nose oznaku “Republika Kosovo” mogu da se kreću Srbijom bez belog stikera kojim je sporni “simbol državnosti Kosova” do tada prikrivan. Oni se kreću, a Srbi u institucijama i dalje nisu.
Igor Novaković ističe da je ta odluka bila loša i pogubna, zato što je Srbija tu izgubila „polugu na terenu gde mogu direktno da utiču“.
„Što se tiče Prištine, invazija Rusije na Ukrajinu i nevoljnost Srbije da se priključi sankcijama, iskorišćena je za prikazivanje Srbije kao ruskog saveznika u njihovom diskursu. Oni pred evropskim partnerima koriste ovakav položaj Srbije i kao opravdanje za različite političke poteze. Ubrzo nakon toga je stigla i Banjsku, prošle godine, koja je značajno značajno u stvari doprinela kreiranju slike o Srbiji kao nekog ko hoće da destabilizuje stvari u regionu u trenutku kada imamo najveći rat u Evropi od drugog svetskog rata“, zaključuje Novaković.
S druge strane, Andrić Rakić smatra da je izlazak iz instucija bio neophodan i da je to učinjeno zbog sve jačeg pritiska kosovskih specijalnih jedinica na srpski narod na Kosovu. Ona smatra da čak i da su, u nekom hipotetičkom scenariju, Srbi ostali u institucijama na severu Kosova, to ne bi napravilo neku ogromnu razliku.
„Samo jedan Srbin je bio, na celom Kosovu, deo tih specijalnih jedinica. Oni su prisutni na severu od septembra 2021. delimično, a od februara 2022. konstantno. Oni su razlog zašto su Srbi napustili institucije. Prebijali su ljude, pretresali ih i onda je lokalna policija bila pod pritiskom. To je jedna od stvari koja je dovela do odluke o izlasku. Takođe, dinar je sproveden na način na koji je sproveden, od strane Centralne banke Kosova gde nikada nije radio ni jedan Srbin. Znači to nema nikakve veze sa srpskim institucijama, da mi imamo srpske gradonačelnike, to prosto ne bi promenilo tu odluku“, objašnjava Andrić Rakić za NIN.