O ovim temama je za KoSSev govorila Jelena Jorgačević, zamenica urednika Nedeljnika „Vreme“, religiološkinja i jedna od retkih srpskih izveštača koja pitanje Srpske Pravoslavne Crkve i religije detaljno prati.
Više puta je tokom razgovora skrenula pažnju na izostanak dijaloga na svim nivoima, ali i njegovu hitnost, kao isključivog načina za pravičnost rešenja i napredak društva i regiona.
Umesto toga naše je okruženje obojeno u crno-belu sliku.
Crno-beli svet
Komentarišući medijsku sliku u Srbiji, Jorgačević poručuje da je skeptična da li postoji objektivan i ekspertski pristup o bilo kojoj temi, uključujući i o religiji.
Iako povremeno vidi poboljšanja, ipak, konstatuje da na medijskoj sceni „zaista nema dovoljno znanja“.
„Govorim o ljudima koji su u profesionalnim medijima, pravim medijima, koji religiju vrlo površno shvataju i površno analiziraju“, poručila je ona.
A kada postoji površnost – tu je i polarizacija.
„Analizirala sam medijsku sliku 2013-14-15 godine. Tu ste jasno mogli da vidite taj crno-beli svet“, poručuje sagovornica KoSSev-a.
Sa jedne strane su mediji koji su nacionalno orijentisani i upravo religiju svode na jedan aspekt nacionalnog.
Sa druge strane su mediji koji kritikuju crkvu „kritike radi – samo zacrnjivanje“. Oni svode crkvu u „okvir diskursa da je crkva kriva za nasilje…“, navela je ona.
Dva ostrva koja se retko dodiruju, ali da bi se dodirivala, vi morate da znate o čemu pišete
Sagovornica KoSSev-a tvrdi da je crkva zapravo mnogo kompleksnija institucija – „pluralističnost glasova, pluralističknost ideja, mnogo humanističkih ideja, fantastičnih, divnih, ali i stvari koje treba kritikovati“, kazala je.
Centralistički pristup i jedan glas
Govoreći, sa druge strane, odnosu crkve prema medijima, Jorgačević ukazuje na to da bi crkva mogla „mnogo mudrije“ da iskoristi moć medija, te kaže da postoji izvesno nerazumevanje šta je značaj i funkcija medija.
„Funkcija medija nije samo da se prenose nečija saopštenja. Mi nismo glasnici. Postoji i ta demokratska funkcija. Prate se neke pojave i trendovi u društvu. Mi pokušavamo da se bavimo konstruktivnom kritikom i hvalimo kada treba. Ali meni nekada deluje da pojedini crkveni velikodostojnici, svaku kritiku, makar ona bila vrlo konstruktivna, zasnovana, shvataju kao isključivi napad“, kazala je.
Jorgačević konstatuje da postoji tendencija primene centralističkog pristupa komunikacije crkve sa medijima, i pokušaji da se „crkva svede na jedan-dva glasa“.
„To je problem i za crkvu. Ima tu glasova koji bi pomogli nekim pozitivnim stvarima. Ali opet, nije to isključivo. Tu su neki teolozi, vladike, koji su prisutni u javnom prostoru. Ali to koliko su ljudi žedni njihovih poruka, govori o tome kolika je potreba da to ne bude tako centralistički“, dodala je.
Istorijski revizionizam kulturnog nasleđa SPC
Jorgačević je govorila i o verskim objektima Srpske Pravoslavne Crkve i njenom statusu na Kosovu.
„Tu je pitanje i kulturnog nasleđa. Vi na Kosovu imate zaista jedno bogato nasleđe SPC, izuzetno značajno“, pooručila je.
Ona je, međutim, kazala da je na delu istorijski revizionizam koji je i te kako prisutan u medijima koji izveštavaju na albanskom.
Navela je da je stepen prisutnosti istorijskog revizionizma iznenađuje u medijima na alnbanskom, s obzirom na to da takve izveštaje pronalazi i u medijima koji slove za „oubiljne“.
„To je zaista vrlo opasno, to je jako teško“, poručila je.
Ona ključ vidi u tome da verske zajednice „pronađu snagu i da se odupru takvim pokušajima“.
„To govorim za sve zemlje nekog nasilnog preuzimanja, revizionizma, govora mržnje prema drugom i drugačijem – da same verske zajednice ne dopuste, a kamo li da to podržavaju“, kazala je.
Kada nacionalno prevlada, versko pada. I kada vam postane bitnije da li je neko Srbin-Albanac u odnosu na to da li je neko dobar čovek, imamo kidanje dijaloga i svesno divljanje nacionalno
Ovde se živi hrišćanstvo
Jorgačević je sredinom ovog meseca, tokom višednevnog boravka, obišla više manastira i crkva na Kosovu i u Metohiji.
„Moj utisak o Eparhiji, kako sveštenstvo i monaštvo živi, je zaista duboko lep, jer nekako – ako bi se negde to Hrišćanstvo živelo, ja bih rekla da mahom, sveštenici i monasi ga žive ovde“, poručila je.
Smatra da je ono što sveštenstvo radi i te kako bitno.
„Ta odluka da ostanu ovde i da budu bliski sa ljudima, i ta vrsta razapetosti između nekoliko strana – Beograda, Prištine, desničarskih krugova u centralnoj Srbiji, u Beogradu koji kažu šta bi Eparhija trebalo da radi a onda sede tamo i potreba da se funkcioniše sa većinskom, albanskom zajednicom i da budete negde tu za svakodnevni život Srba – mislim da oni rade nešto bitno, hrišćanski“, poručila je.
Sagovornica KoSSev-a je naglasila da je tokom posete Visokim Dečanima razgovarala sa Albancem koji je 1999. godine u manastiru pronašao utočište zajedno sa svojom porodicom i drugim Albancima.
„On jednostavno govori – ‘znaš kako, da nije bilo Save (Janjića, iguman manastira), ne bi bilo ni mene, a ni moje dve ćerke, šta da ti kažem više“, prenosi Jorgačević.
