Američki stručnjak za Balkan, Danijel Server, rekao je da dijalog praktično ne postoji, ističući da je Zapad oštriji prema Prištini nego prema Beogradu.
Server, kaže da se ovaj proces ne može nazvati istinskim dijalogom, već iluzijom koja služi upravljanju statusom kvo.
U intervjuu za „Kohu“, Server se osvrnuo na kritike trenutnog stanja ovog procesa, izražavajući duboku skepsu u pogledu političke volje obe strane, Prištine i Beograda.
Takođe je pomenuo nedostatak ozbiljne strategije sa strane Zapada, uključujući Sjedinjene Države, da usmeri proces.
„Kakav dijalog između Kosova i Srbije? Da li je uopšte bilo takvog u poslednjih šest meseci, ili čak godinu dana? Ili u poslednjih nekoliko godina?“, rekao je Server, bacajući ozbiljne sumnje u stvarno postojanje pregovaračkog procesa.
Server smatra da je dijalog kojim posreduje EU dostigao granice političke volje u obe prestonice, gde obe strane ne pokazuju nikakvo stvarno interesovanje za sprovođenje sporazuma ili postizanje konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa, kako je Evropska unija upozoravala.
„Proces koji predvodi EU izgleda da je dostigao granice političke volje u Beogradu i Prištini, pri čemu nijedna strana nije željna da nastavi dalje od pretvaranja“, rekao je Server.
Na pitanje o ulozi SAD u davanju zamaha dijalogu, Server je rekao da postoji neizvesnost i nedostatak strateškog interesovanja za aktivno angažovanje.
„Nisam primetio nikakav strateški interes nove američke administracije na Kosovu. Niti vidim znake da Vašington redefiniše svoju ulogu u regionu, iako se čini da se malo hladi prema Beogradu“, rekao je Server.
„Strateški cilj za SAD trebalo bi da bude međusobno priznanje i razmena ambasadora na punom nivou. Zatim, trebalo bi da smanje angažovanje i saradnju sa Beogradom dok se Srbija ne pokrene u tom pravcu.“
Pritisak na Beograd
Server kaže da bi trebalo razmotriti i uvođenje sankcija Srbiji, iako sumnja da se to može uskoro dogoditi.
„EU i SAD bi mogle da izvrše mnogo veći pritisak na Beograd – na primer, primenom istih sankcija koje su uvele Prištini. Ali sumnjam da će to učiniti“, rekao je.
Kontinuirano odbijanje Srbije da potpiše ili sprovede ključne tačke Ohridskog sporazuma je, prema njegovim rečima, dokaz nedostatka političke volje u Beogradu, dodajući da tolerancija ovog pristupa od strane EU i SAD samo produbljuje krizu.
Prema Serveru, aktuelna američka administracija nije pokazala nikakvo posebno interesovanje za region Zapadnog Balkana uopšte, ostavljajući procese u rukama EU koja je, prema njegovim rečima, izgubila kredibilitet kao nepristrasni posrednik.
Tokom Trampovog prvog predsedništva, imenovan je i specijalni izaslanik za dijalog između Kosova i Srbije. Uz posredovanje Ričarda Grenela, 4. septembra 2020. godine, Kosovo i Srbija su potpisali takozvani sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Ovaj sporazum, koji je uključivao i priznanje nezavisnosti Kosova od strane Izraela, nije u potpunosti sproveden. Grenel je sada imenovan za izaslanika za specijalne misije i do sada Tramp nije imenovao izaslanika za dijalog između Kosova i Srbije.
Sastanci u Briselu su do sada održani uglavnom na nivou glavnih pregovarača, dok su sastanci na visokom nivou izostali. Poslednji je održan početkom nedelje, ali nije dao nikakve rezultate i nije bilo trilateralnih razgovora. Izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, Peter Sorensen, rekao je da je sa glavnim pregovaračem Kosova, Besnikom Bisljimijem, i Srbije, Petrom Petkovićem, razgovarao o širokom spektru važnih pitanja za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, dodajući da se uskoro planira trilateralni sastanak u okviru dijaloga.
Put koji je pred nama
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, koja je prošlog meseca posetila Kosovo, najavila je da će ona i novi izaslanik, Peter Sorensen, razgovarati o načinima da dijalog bude produktivniji.
Na pitanje o njima, Kalas je rekla da će o tome razgovarati odvojeno sa stranama u Prištini i Beogradu. Uprkos pismu Srbije koje je ranije jasno stavilo do znanja EU da ne sprovodi tačke Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, koje se odnose na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, prema Kalas, Sporazum je činjenica i mora se sprovesti.
Dijalog između Kosova i Srbije počeo je 2011. godine na osnovu rezolucije UN kojom se EU daje mandat za posrednika u procesu. Ali uprkos nekoliko sporazuma, njihova primena do sada je izostala.
Kosovo i Srbija su se takođe 2023. godine složili oko Osnovnog sporazuma i Ohridskog aneksa. Iako nije potpisan, Brisel, koji posreduje u dijalogu između Kosova i Srbije, insistira da je on obavezujući za strane, na putu ka integraciji u Evropsku uniju.
Aneks, između ostalog, predviđa nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznavanje državnih simbola, kako Srbija ne bi blokirala članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Priština i Beograd su takođe obavezni da sprovedu sve prethodne sporazume postignute tokom dijaloga. Ali, srpski zvaničnici su javno, ali i pismeno, obavestili EU da odbijaju da sprovedu tačke koje potvrđuju državnost i međunarodni subjektivitet Kosova.
Rizik od obnavljanja tenzija
Nakon izbijanja tenzija na severu koje su kulminirale napadom u Banjskoj i Zvečanu 24. septembra 2023. godine, a zatim i napadom na tok kanala „Ibar Lepenac“ u novembru 2024. godine, EU je preuzela upravljanje krizama, ostavljajući dijalog u senci.
U odsustvu istinskog dijaloga, Server ne isključuje bezbednosne rizike koji bi mogli da ugroze Kosovo. Ali, prema njegovim rečima, najvrelija tačka je trenutno Bosna i Hercegovina.
„Mislim da je Bosna najbliža pretnja bezbednosti, posebno zbog Dodikovih poteza ka secesiji. Kosovo-Srbija bi mogli biti sledeći“, naglasio je Server.
