Zbirka „San i druge pesme“ sadrži četiri ciklusa: Sa druge obale, Antibiotici govora, Odronjena tišina i Pluća doma, a kako je rečeno na promociji, karakterišu je prepoznatljivi motivi Stojanovićeve lirike, voda, vatra, tišina, dom, ali i san kao centralna tema.
Okupljenima je autor pročitao par pesama iz zbirke „San i druge pesme“. Takođe se i zahvalio učesnicima na promociji, koji su, kako je naglasio, „prodreli da najvećih tajni njegove poezije“.
„Mislim da su govornici uspeli da vam na neki način približe (zbirku). Malo sam i zbunjen, jer kao što je Žare (Žarko Milenković) malo pre spomenuo, Kosovo i Metohija je moj drugi zavičaj, to jeste tako, ako postoji drugog zavičaja pored ovog gde je čovek rođen, onda su Kosovo i Metohija moj drugi zavičaj. To je mesto gde sam proveo životni i radni vek, gde sam formirao porodicu, napisao prve stihove, stekao prijatelje, tako da sa pravom mogu da kažem da je Kosovo i Metohija rodno mesto moje poezije“, istakao je autor.
Direktorica izdavačke kuće „Jedinstvo“ Rada Komazec istakla je da je zbirka „San i druge pesme“ lirska i pejzažna, prožeta snažnim emocijama i stilskim figurama.
„Kao što i sam naslov kaže, motiv – san se ponavlja u više pesama, ali je zbirka prepuna već poznatih autorovih motiva, vode, vatre, doma, tišine i sve vrvi od stilskih figura i emocija što je karakteristično za liriku. Upravo ova zbirka je dominantno lirska i pejzažna. Pesnička preokupacija prirodom provlači se kao meko tkanje kroz misaone, rodoljubive i ljubavne pesame. Spajanjem boja i raspoloženja pokriva se važna oznaka ove pojave za lirskog subjekta, svet prirode postaje i on sam“, istakla je ona.
Književni kritičar i pesnik Žarko Milenković ocenio je Stojanovića kao „pesnika tišine i skrivenih predela duše“, naglasivši njegovu istrajnost u doslednom i tradicijom prožetom pevanju.
„Pesnik Radomir Stojanović pripada onim retkim tihim pesnicima koji čitavog života pišu jednu knjigu. Pesnik tišina i skrivenih predela duše sa snažnim osećajem prema prirodi. Pesme iz najnovije zbirke otkrivaju nam Stojanovića kao pesnika sklada između prirode pesme i čoveka. Upornost i istrajnost u svemu ovome vidi se i u tehnici, odnosno doslednosti pevanja koje podizilazi tradiocionalno“, kazao je on.
Književnik i direktor Doma kulture Živojin Rakočević uporedio je autorovu poetiku sa „metaforama Branka Miljkovića“ i „mistikom Miodraga Pavlovića“, ističući univerzalnost i nadvremenost Stojanovićevih slika.
„Pesnik je u najvećoj meri, oko simbola sna, kao temeljnog motiva zaokružio svoju poetiku stvarajući univerzalne slike često izdvojene iz prostora i vremena. Snaga metafore Branka Miljkovića i neka vrsta realne mistike Miodraga Pavlovića utopile su se u san Radomira Stojanovića i njegove beskrajne varijacije“, rekao je Rakočević o zbirci.
Radomir Stojanović je rođen 1942. godine u Trešnjevu kod Andrijevice. Piše poeziju, prozu i književnu kritiku. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika i zastupljen je u brojnim antologijama. Dobitnik je više značajnih nagrada: „Lazar Vučković“, „Pero despota Stefana Lazarevića“, „Zlatna značka KPZ Srbije“, „Pesničko uspenije“, „Grigorije Božović“, „Milan Rakić“ i druge. Bio je urednik izdavačke delatnosti „Jedinstva“ iz Prištine i časopisa „Stremljenja“. Živi i piše u Beogradu.
