Mnogo je medija koji učestvuju u komunikaciji duhovnog prisustva u prostoru, rekla je na početku svog predavanja u Gračanici profesorka Penčeva. Posebno se osvrnula na svetlost i dim, prikazujući dve fotografije iz manastira Studenica.
„Dešava se da je liturgija sinhronizovana sa vremenom dana. Dakle, izlazak i zalazak sunca biće važni u prostoru. Paljenje tamjana je takođe sastavni deo ovog rituala, kao i kretanje sveštenika koji vrši službu u prostoru, što, u izvesnom smislu, uzrokuje da mnogo više dima oživi“, kazala je.
Ona smatra da je uloga istoričara umetnosti, kao i kustosa, da pomognu ljudima koji dolaze u muzeje poput Aja Sofije (ili hramove – prim. red.) da počnu da prepoznaju njihov prostor. Govoreći o načinima na koje se duhovno iskustvo prenosi kroz umetnost i liturgiju, Penčeva je ukazala na značaj pojma „pnevma“, koji u vizantijskoj tradiciji ima višeslojno značenje.
„Prepoznati kako ono što je prolazno, u izvesnom smislu, postaje medijum kroz koji se duh manifestuje“, navela je i to povezala sa grčkom reči „pnevma“ koja znači i duh, identifikuje Svetog Duha, ali je takođe povezana sa vatrom i dimom.
„Medijum, u izvesnom smislu, dima, svetlosti, postaje način na koji se pnevma manifestuje u prostoru“, kazala je Penčeva.
Ikonografija Uspenja i uloga posmatrača
U vezi sa glavnom temom predavanja „Tajna Bogorodičinog Uspenja na raskršću slike, teksta i pojanja“ publici je najpre približila minijaturne reljefne ikone iz 10. veka izrađene od slonovače i steatita.
Ukazala je na mesto i položaj Bogorodice, apostola, arhangela, Hrista. Posebno je naglasila prostor koji je ostavljen za posmatrača kako bi „ušao“ u scenu (predstavu).
„Postoji ta nepovezanost koja je veoma važna, da je ono što ljudi vide i dodiruju ograničeno u odnosu na veće fenomene koji izbijaju na scenu, u centar. Ali, mala slika uvodi ovaj veći fenomen (…) Postoji nekoliko različitih medija koji treba da teku istovremeno. Jedan je slika, materijalna ikona. Drugi je muzika. (…) To su pojanja koja su povezana sa Uspenjem. Sećanje na neka od ovih pojanja je u umu osobe koja rukuje predmetom“, rekla je ona.
Profesorka Bisera Penčeva se osvrnula i na tri čuvene homilije (besede) Svetog Jovana Damaskina o Uspenju Presvete Bogorodice. One se i danas koriste u crkvenoj službi, prvenstveno tokom praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Velika Gospojina se obeležava 28. avgusta po novom kalendaru.
„Propovedi naglašavaju, one čine da publika želi telo i na kraju se povlači, odvaja od njega“, kazala je.
Ono što posmatrač vidi i čuje dodatno je modifikovano prostorom, dimom, svetlošću.
„Proučavali smo umetnost bez muzike, što je isto kao da smo proučavali film bez zvuka“, dodala je.
Vizantijska umetnost kao multimedijalno iskustvo
U zaključku svog izlaganja je navela da je vizantijska umetnost multimedijalna „koja deluje kroz ovu datost i istovremeno se povlači“, dok različiti mediji deluju zajedno.
„Zaista ima kapacitet da aktivira različite senzacije, senzornu percepciju. Nažalost, sveli smo to samo na vizuelno. Ovim predavanjem želim da vam pokažem koliko nam je potrebno da na to gledamo kao na multimedijalno. Zato što postoji vremenski aspekt ove umetnosti“, rekla je profesorka istorije umetnosti Penčeva.
Ona je ukazala da savremeni pristupi proučavanju umetnosti često zanemaruju ovu složenost, svodeći bogato liturgijsko i umetničko nasleđe na statične vizuelne forme. Upravo zato, kako je poručila, neophodno je vratiti se celovitom razumevanju vizantijske umetnosti.
Zaključila je da takav pristup ne samo da omogućava njeno dublje razumevanje, već otvara i nove perspektive za savremeno tumačenje. To je posebno vidljivo u kontekstu prostora kao što je Gračanica, gde se kulturno i duhovno nasleđe i dalje doživljava u svom izvornom ambijentu.
Predstavljena knjiga o Bogorodici u srpskom srednjem veku
Publici se potom obratila i istoričarka umetnosti dr Ivana Lemkul, kustoskinja Narodnog muzeja u Beogradu na Odeljenju za srednji vek.
Pored toga što je simultano prevodila predavanje profesorke Penčeve, ukratko je predstavila monografiju „Blagodatna – predstava Bogorodice u srpskom srednjovekovnom živopisu“. Knjiga je objavljena 2022. u izdanju Lagune, uz svesrdnu pomoć Fondacije „Blago“. Deo fotografija koje su se našle u njoj usnimljen je upravo u Gračanici.
„Osim ovih fotografija, koje se mogu naći sa najboljim i najlepšim predstavama Bogorodice koje su slikari na prostoru srpske srednjovekovne države napravili, u knjizi se takođe mogu pročitati i tekst vladike Maksima, koji se bavi teološkim aspektima predstava Bogorodice i njenog kulta, kao i tekst koji sam sastavila, koji je fokusiran na ikonografiju Bogorodice, kao i uvod vladike Grigorija“, navela je ona.
Ivana Lemkul je izrazila nadu i da će poseta profesorke Bisere Penčeve sa prestižnog Stenforda rezultirati i „novim uvidima u značaj svega onoga što je stvoreno na tlu Srbije“.
Sa koleginicom iz Bugarske se složila u navodima da Uspenje Presvete Bogorodice ne treba posmatrati samo kroz ikone ili tekstove, već kao jedinstveno iskustvo u kojem se prepliću slika, pojanje, svetlost i prostor. Tek tada vizantijska umetnost dobija svoje puno značenje i postaje živa za savremenog posmatrača.
