Osmani je 31. jula održala sastanak sa parlamentarnim partijama, ali se Kurti nije pojavio. Predsednica Kosova je potom na konferenciji za medije rekla da ne zna razlog njegvog nedolaska, te novinarima predložila da ga sami pitaju.
Radio Slobodna Evropa se obratio Pokretu Samoopredeljenje i kabinetu premijera Kurtija sa upitom zašto nije otišao na sastanak sa Vjosom Osmani, te kakvi su njihovi odnosi, ali odgovor nije stigao.
U međuvremenu je Kurti na društvenim mrežama podelio informaciju da je 31. jula bio na ručku sa pojedinim ambasadorima na poziv odlazećeg šefa kancelarije EU na Kosovu.
Politički analitičar Visar Imeri ocenjuje da Kurti u javnosti želi da se prikaže kao najvažnija politička figura, te se zbog toga nije odzvao sastanku koji je sazvala predsednica Osmani.
Direktorka Pokreta Folj (Fol), Međide Demoli, pak napominje da ovo nije prvi put da postoje „nesuglasice“ između premijera Kurtija i predsednice Osmani, ali da je poslednji potez lidera Samoopredeljenja ukazao na još jednu „pukotinu“ u njihovim odnosima.
Takav odnos bi, kako kaže, mogao da izazove i političku nestabilnost.
Šta utiče na odnose Kurtija i Osmani?
Visar Imeri u izjavi za RSE ukazuje da su razmimoilaženja između Kurtija i Osmani očigledna, a da je jedan od razloga za tako nešto ministarka spoljnih poslova, Donika Grvala koja se „priklonila“ Samoopredeljenju.
Grvala dolazi iz redova partije Gudzo (Guxo) koju je osnovala kosovska predsednica Vjosa Osmani nakon što je napustila Demokratski savez Kosova 2020. jer nije podržala rušenje Vlade Aljbina Kurtija.
Opozicija predložila isti datum za parlamentarne izbore na Kosovu
Osmani je potom na februarskim parlamentarnim izborima 2021. bila kandidat za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova. Aprila iste godine je i izabrana za predsednicu zahvaljujući glasovima poslanika Pokreta Samoopredeljenje.
Međutim, Visar Imeri ukazuje da na „zategnute“ odnose Kurtija i Osmani utiče i odnos sa zapadnim zemljama.
Naime, Vlada premijera Aljbina Kurtija često nailazi na kritike međunarodne zajednice zbog odluka koje donosi, a koje uglavnom utiču na pripadnike srpske zajednice, te zbog odbijanja da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom.
Osmani u takvim situacijama ističe kako je za sve odluke neophodna koordinacija sa partnerima zapadnih zemalja.
Diplomata iz SAD Gabrijel Eskobar, koji je donedavno bio i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, je u intervjuu za RSE marta ove godine, rekao da postoje „velika razočarenja Vladom Samoopredeljenja, ne samo u Vašingtonu, već i u Briselu, Rimu, Berlinu i Parizu“.
Naveo je kako na Kosovu ipak postoje institucije koje vrlo jasno razumeju odnose sa Evropom i SAD-om.
„Govorim konkretno o predsednici (Kosova Vjosi Osmani)“, naveo je Eskobar.
„Raskol u odnosima Kurtija i Osmani može imati posledice“
Međide Demoli u izjavi za RSE ističe važnost sastanka koji je sazvala predsednica Kosova oko određivanja datuma za raspisivanje redovnih izbora, te dodaje da odluka Kurtija da se na njemu ne pojavi ukazuje na potencijalni raskol u njihovim odnosima.
„Taj raskol bi mogao da ima značajne implikacije na političku stabilnost i upravljanje“, poručuje ona.
Ukazuje i da je međuinstitucionalna saradnja i donošenje zajedničkih odluka vlade i predsedništva u mnogim oblastima predviđena Ustavom Kosova.
„I pored ovih nesuglasica između predsednice i premijera, verujem i nadam se da će one biti rešene postizanjem širokog političkog konsenzusa oko organizovanja narednih parlamentarnih izbora“, kaže Demoli.
Kako do datuma održavanja izbora?
Opozicione stranke već neko vreme traže raspisivanje vanrednih izbora, ali nisu uspele da postignu dogovor o tome kada bi oni trebalo da budu održani.
Visar Imeri smatra da će Pokret Samoopredeljenje odlagati izbore koliko god to bude moguće „jer strahuje od efekata izbornih rezultata“.
„Kažem ovo jer postoji momenat svesti kod građana da Vlada nije uradila dovoljno i taj momenat svesti se javlja uglavnom tokom ekonomskih i društvenih neuspeha“, navodi on i dodaje da će Samoopredeljenje učiniti sve kako ne bi pretrpelo poraz.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je nakon sastanka sa parlamentarnim strankama 31. jula izjavila da je dogovoreno da će se analizirati svi relevantni datumi i elementi za održavanje redovnih izbora.
Osmani je navela da su stranke imale različite predloge oko datuma održavanja izbora, ali da niko nije insistirao na jednom. Neki od datuma koji se pominju su 26. januar ili 2, 9, i 16. februar.
Naredna godina 2025. je redovna izborna godina na Kosovu i ukoliko se političke partije slože da neće biti prevremenih izbora, aktuelna Vlada na čelu sa premijerom Kurtijem biće prva koja će ispuniti četvorogodišnji mandat od proglašenja nezavisnosti.
