Nakon zatvranja više srpskih institucija na severu Kosova ali i krize koja traje poslednjih meseci, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je mere u pet oblasti za Kosovo. U jednoj od njih navodi se zahtev za povlačenje specijalne kosovske policije iz novosagrađenih baza i kontrolnih tačaka, ali i hitno formiranje zajednice srpskih opština.
„To je spisak lepih želja, šta bi voleo predsednik Srbije i šta bi voleli i Srbi da može da se desi, da se sprovede sve ono što je dogovoreno ranije i da se vratimo u neko stanje relativne normalnosti pre svih onih dešavanja u poslednje dve, tri godine kada je potpuno razoren dijalog i stvorena jedna krizna situacija gde iz krize idemo u krizu i gde se talasi nasilja samo ponavljaju i iza tih talasa nasilja idu i talasi iseljavanja. To zapravo najvećin delom nisu mere, tu postoji samo jedna mera, ta finansijska, socijalna gde se porodice direktno pomažu, gde će deca dobiti neki novac, gde će nezaposleni dobiti neki novac, to je mera. Sve ostalo su molbe zapravo Kurtiju i međunarodnoj zajednici da se sprovede ono o čemu zapravo pričamo poslednjih deset godina, ZSO je tu kao obaveza više od deset godina. Ne očekujem da se po tom pitanju ništa desi, jedino šta će se desiti, a što će vrlo malo uticati na kvalitet naših života to je zapravo tih 20 hiljada dinara za nezaposlene i pet hiljada dinara za svako dete koje ovde živi i to su jedine mere“, kaže Branimir Stojanović, jedan od lidera Srpskog narodnog pokreta.
“Svršenom činu nema mane”
Među Vučićevim zahtevima je i povratak na pređašnje stanje, a to podrazumeva raspisivanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu i povratak Srba u policiju i pravosuđe. Sve ove institucije Srbi su napustili u novembru 2022., uz saglasnost Beograda.
„Izbori će se desiti, parlamentarni izbori su za nekih šest meseci, lokalni i redovni su za nešto malo više od godinu dana. Sve te mere će imati više unutrašnju, političku funkciju za smirivanje javnosti, očigledno je da se u Beogradu i u čitavoj Srbiji uzburkala javnost zbog stanja u kojem se Srbi nalaze na Kosovu i sada je potrebno smiriti javnost, time što se neke mere predlažu, da će nešto da se radi, u suštini to ništa neće promeniti. Zapravo najvećim delom stvari koje jesu suštinski važne nisu uopšte u rukama Beograda, već su u rukama Kurtija i međunarodne zajednice koja očigledno nije pokazala veliku agilnost da natera Kurtija da ispuni svoje obaveze, neosporno je da Priština neispunjava svoje obaveze, da krši sve moguće sporazume, da na jedan represivan i agilan način diskriminatorski pokušava da na silu uvede pravila, da instalira institucije na severu. Očigledno je da međunarodna zajednica ili nije želela ili nije imala pravi instrument da to spreči. Došli smo u situaciju da, po onoj logici, svršenom poslu mane nema. Mislim da će najveći deo tih zapadnoevropskih zemalja blagonaklono prihvatiti novo stanje i to će biti polazne tačke za razgovor o budućnosti”, kaže on.
“Napuštanjem institucija napravljena greška”
Kaže da se odluka o napuštanju institucija na severu Kosova pokazala kao pogrešna.
“Ako bi jednu lekciju trebalo da naučimo kao narod iz ovoga, to je da nema ništa od povlačenja, prepuštanja prostora bilo kome i očekivati da će neko zbog nepravde da povuče poteze koji su ispravni, to se nije desilo, niti će se desiti, već se dešavalo samo ono što je moralo da se desi. Isuviše lako smo prepustili sve te pozicije, potpuna je katastrofa bila povlačenje iz institucija, potpuna je katastrofa bila ono što se desilo u Banjskoj. Ako bi nešto trebalo da bude korisno, to je da u potpunosti treba da se raščisti, oni koji su Banjsku kreirali“.
Ardian Arifaj, šef kabineta predsednika Demokratske partije Kosova, kaže da je dobro da je Beograd postao svestan greške koja je napravljena zbog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba sa severa.
“Napokon je Beograd razumeo da su napravili grešku kada su se povukli iz kosovskih institucija na severnom delu Kosova i sada bi što pre hteli da se vrate u te institucije kako bi mogli da u tim institucijam pomognu Srbima koji žive u te četiri opštine na severu Kosova. Inače, to nisu nove teme, nema tu ništa novo što nismo čuli ranije, ali je novo to da žele da se vrate u institucije i da rade sa institucijama Kosova”, kaže Arifaj.
Na pitanje da li je upravo Vučić odgovoran što su Srbi sa severa napustili institucije policije, pravosuđa, lokalne samouprave, Arifaj kaže da to nije sasvim jasno.
“Ko je dao naredbu ne znamo, ali vidi se da je i Beograd sada razumeo da je to bilo pogrešno i da bi bilo bolje i za srpske predstavnike i za srpsku zajednicu da su deo tih institucija. Kada će se to desiti? Ne može da se desi van zakona. Treba da se čekaju izbori koji treba da se održe krajem iduće godine. Znači lokalni izbori. Tek onda bi imali mogućnost da se vrate u institucije. A kako se vratiti u policiju, u sudstvo, to je stvarno veliko pitanje. Oni su dali ostavke i ne znam koje su sada procedure da se neko vrati posle toliko vremena na posao koji je imao”.
Arifaj: “Strane nisu zainteresovane za dijalog”
Pitanje Zajednice srpskih opština je, kaže, pitanje za koje nisu zainteresovane ni jedna ni druga strana.
“To je deo dijaloga, ne možemo da očekujemo da se jedna tačka implementira više nego neke druge tačke koje se ne implementiraju uopšte. Nažalost, izgleda da nijedna strana nije spremna da sprovede svoj deo dogovora koji proizilazi iz sporazuma koji su postignuti u Briselu tokom dijaloga. Nažalost nijedna strana nije zainteresovana za dijalog, nijedna strana nije napravila korak napred u tom procesu i zato smo u tom stanju stagnacije i ne možemo da očekujemo neki korak napred, naročito ne sada pred izbore na Kosovu, tek sada su se formirale institucije EU, imaćemo izbore u SAD-u… Znači, proći će neko vreme dok ne vidimo da se neka od strana vratila dijalogu”, kazao je on.
Govoreći o mogućnosti otvaranja glavnog Ibarskog mosta, Arifaj kaže da je to trebalo da se desi mnogo godina ranije kao ispunjavanje obaveze iz Briselskog sporazuma. Međutim, naglašava da se to sada neće desiti bez kooridnacije sa međunarodnom zajednicom.
Pročitajte još:
Vučić: Neophodan povratak na “status quo ante”; Finansijska podrška za Srbe na Kosovu
