Četvrta poseta koju će predsednica EK Ursula fon der Lajen učiniti regionu predstavlja „jak signal“ da je proširenje ponovo na dnevnom redu, izjavila je istraživačica i članica istraživačkog centra Brojgel Heder Grabe, javila je Beta.
„To što ona tamo odlazi tako rano u svom drugom mandatu i što tamo ide redovno, važan je politički gest. Pokazuje svoju zainteresovanost i posvećenost“, dodala je Heder Grabe.
Njen prethodnik Žoze Manuel Barozo posetio je Balkan samo jednom tokom svog prvog mandata. A pre njega, Žan-Klod Junker je rekao da neće biti proširenja pod njegovim predsedništvom, podsetila je ona.
Duga debata o proširenju
Za kandidate za ulazak u EU – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, ta poseta će takođe biti prilika da pokažu da su preduzeli reforme neophodne da se pridruže EU.
Debata o proširenju duga je 20 godina. Tokom tog perioda, u pojedinim zemljama se smanjila podrška stanovništva za pridruživanje EU, kao i politička volja za sprovođenje očekivanih reformi.
Međutim, drugačiji je stav od početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je oživela taj proces.
„Vanredna situacija oko Ukrajine i Moldavije pomogla je Balkanu“, ocenila Heder Grabe.
„Pretpostavljam da će njena turneja imati prilično optimističan ton“, izjavila je potpredsednica nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji Jelena Minić. Dodala je da je upravo iniciran novi mehanizam za približavanje čitavog regiona EU, a to je plan rasta, pokrenut u novembru 2023. godine.
Za borbu protiv ekonomskih uticaja Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu, EU je „stavila“ šest milijardi evra na sto, u vidu plana rasta, čiji je cilj udvostručenje ekonomskih kapaciteta regiona.
Plan je strukturiran oko četiri stuba: integracija u jedinstveno tržište, regionalno zajedničko tržište, ubrzanje temeljnih reformi i povećana finansijska pomoć.
Ali, isplate će biti podvrgnute strogim uslovima u vezi sa sprovođenjem reformi. To je posebno u vezi sa usklađivanjem partnera u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Reči pod lupom
Diplomatsko usklađivanje koje se traži od kandidata stoga će verovatno biti na „meniju“ razgovora, posebno u Srbiji.
Beograd nikada nije primenio sankcije Moskvi, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je u nedelju u telefonskom razgovoru ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, što je obezbedio da Rusija ove zime Srbiji osigura dovoljne količine gasa.
Šef evropskog instituta Žak Delor, Luka Maček ocenio je da će pod lupom biti sve što predsednica EK Ursula fon der Lajen bude rekla i radila u Srbiji.
„Šta će ona da kaže, šta će da radi u Srbiji, to će se posmatrati, jer je možda bila kritikovana – kao i drugi evropski zvaničnici, što nije dovoljno jasno rekla Vučiću koje su granice, šta EU može, a šta ne može da prihvati u smislu neliberalne politike“, rekao je Maček.
Vučić, koji je svoje stalne promene stavova između Istoka i Zapada učinio ključnim delom svoje spoljne politike, odbio je u ponedeljak poziv Putina da prisustvuje samitu BRIKS u Kazanju, uz obrazloženje da očekuje važne posete Srbiji.
Punopravno članstvo (ne)moguće…
Još jedno goruće pitanje, koje bi moglo da bude tema razgovora Ursule fon der Lajen je raspored prijemu u EU, jer su neke zemlje kandidati posle 20 godina umorne od čekanja.
„Ne verujem da je punopravno članstvo moguće pre isteka mandata ove Komisije“ 2030. godine, ocenio je Maček.
„Mislim da je moguće da neke zemlje poput Crne Gore, a možda i druge, obezbede da na kraju mandata Komisije pregovori budu zatvoreni“, dodao je Maček.
