U intervjuu za KosovaPress, prenosi Koha, Orav je rekao da je Asocijacija jedan od sporazuma o dijalogu koji je ratifikovan u Skupštini Kosova 2013. godine i da kao takav treba da se primeni bez odlaganja.
Orav je podvukao da se tako nešto ističe i u Izveštaju o Kosovu, pri čemu je ocenio da je neophodno da Kosovo i Srbija preduzmu korake ka primeni Briselskog osnovnog sporazuma i Ohridskog aneksa, postignutog 2023. godine.
„Ne samo da se ovogodišnji izveštaj bavi dijalogom, već se i prethodni izveštaj bavi dijalogom, jer su se u početku Srbija i Kosovo dogovorili o normalizaciji odnosa i Evropska unija aktivno pomaže ovaj proces. Dakle, ima još mnogo toga što treba da se uradi, a toliko je ovih obaveza u međusobnom dogovoru koji treba da se sprovede. Apsolutno je jasno“, kaže on.
Govoreći o budućnosti dijaloga, Orav kaže da ostaje da se vidi dinamika ovog procesa nakon konstituisanja novih struktura u Evropskoj uniji.
„Teško mi je, jer želim da kažem da moramo da nastavimo, ako će biti malo drugačije, ili na neki drugi način koji trenutno nije na meni da kažem. Ja sam samo ambasador ovde na Kosovu i ne mogu da dajem takvo mišljenje u ovom trenutku, ali specijalni predstavnik EU, Brisel i novi visoki predstavnik moraju da odluče kako da postupe kada nova komisija dođe, i nadam se hoće 1. decembra, ali može i malo kasnije“, naglašava Orav.
Međutim, evropski diplomata smatra da Kosovo ima zakonsku obavezu da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.
„Tokom ovih godina, kada Kosovo i Srbija pregovaraju u ovom procesu dijaloga, postignuto je nekoliko dogovora, a jedan od dogovora je i Zajednica opština sa srpskom većinom. Mislim da je samo jedan sporazum ratifikovao Skupština Kosova sa dvotrećinskom većinom glasova. I zakonska je obaveza da se to uradi… tako se i sporazumi moraju poštovati i sprovoditi“, dodaje on.
Gde je Kosovo napredlovalo
Pozivajući se na Izveštaj o napretku Kosova, ambasador Orav kaže da je Kosovo postiglo dobar napredak u nekoliko oblasti.
Ističe dobro funkcionisanje vizne liberalizacije, usklađivanje spoljne politike Kosova sa Evropskom unijom, reformsku agendu i deblokadu donošenja odluka u CEFTA-i.
„Mislim da bih izdvojio četiri oblasti, jedna je vizna liberalizacija, to je konačno urađeno i dugo je trajalo, ali konačno je tu i sada vizna liberalizacija funkcioniše veoma dobro. Drugi je dobrovoljno sprovođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije od strane Kosova. Mislim, možda zvuči malo dosadno, ali konkretnije rečeno, Kosovo se pridružilo Evropskoj uniji u svojim sankcijama protiv Rusije, protiv Belorusije, i to je izvanredno jer Kosovo to radi na dobrovoljnoj osnovi. Zatim, treći je reformska agenda, kada je predsednica Ursula Von Der Lajen bila ovde, ona je takođe naglasila koliko je Kosovo dobro radilo na reformskoj agendi, i to mogu ponoviti. A četvrta oblast je CEFTA, jer sada Kosovo učestvuje u radu CEFTA, otključano je 12 važnih sporazuma za region i mislim da je ovo veoma dobar korak za Kosovo, ali i za sve druge zemlje u regionu zajedničko tržište“, naglašava Orav.
Govoreći o Izveštaju Evropske komisije, Orav izjavljuje da je Kosovo ostvarilo ograničen napredak u reformi pravosuđa.
„U ovom izveštaju nema stagnacije, ali u nekim slučajevima, da, spomenuli smo da je postignut samo ograničen napredak, ali to je ipak napredak, ali još malo stvari treba da se uradi, a ovde mogu da pomenem možda reform pravosuđa kada ima još sitnica. A takođe i sloboda medija, uopšte postoji sloboda medija, medijsko okruženje je veoma pluralističko, ali onda se postavljaju pitanja o vlasništvu, transparentnosti i finansiranju medija, gde ima još mnogo da se uradi“, zaključuje Orav.
Situacija na severu nestabilna
Prema njegovim rečima, situacija na severu Kosova je nestabilna.
„Situacija na severu je još uvek prilično nestabilna i krhka. Pomno pratimo sve što se dešava na severu, u našoj kancelariji EU i našoj kancelariji Euleksa, izveštavamo Brisel i naše prestonice, i svakodnevno blisko komuniciramo sa zvaničnicima vlade. Tako da opet, želim da kažem, zaista se nadam da ćemo sledeće godine u izveštaju zemlje biti mnogo pozitivniji za sever“, dodaje Orav.
Most na Ibru u Mitrovici, potrebna koordinacija sa saveznicima
Sa druge strane, Orav smatra neophodnim da vlada koordiniše sa saveznicima oko otvaranja mosta na Ibru.
„Ne želim da kažem da je ovaj most problem za Evropsku uniju. Ali, da, ovaj most je nešto o čemu govore svi oni koji su zainteresovani za razvoj događaja na Kosovu. I sada se jako nadamo da ako dođe do otvaranja mosta, onda će to biti urađeno u veoma bliskoj saradnji sa Evropskom unijom, sa međunarodnom zajednicom i drago mi je da imamo te obaveze Vlade“, rekao je Orav.
Što se tiče zahteva Kosova za dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU, Orav kaže da do sada nema konsenzusa među članicama EU za davanje zelenog svetla Kosovu.
„Evropska komisija je spremna da pritisne dugme za početak pripreme upitnika za članstvo Kosova odmah nakon što sve države članice daju zadatak da to urade. A za ovo nam je potrebno 27 država članica koje kažu da, treba da počnemo to da radimo, ali za sada nemamo ovaj konsenzus“, zaključio je on.
