Panelom je moderirao šef misije EU na Kosovu Aivo Orav a njegovo prvo pitanje mladim panelistima, studentima iz srpske i albanske zajednice, bilo je „šta je po njima normalizacija?“.
„Mislim da je normalizacija to da budemo u stanju da imamo suživot na istom mestu. Gledano na probleme koje imamo širom Kosova, nema zainteresovanosti mladih ljudi iz različitih zajednica da zajednički žive, da budu deo prilika i mogućnosti, da budu u stanju da se sreću sa ljudima iz drugih zajednica“, navela je Aljba Jakupi.
„Za mene je normalizacija to da mogu da govorim na svom maternjem jeziku u Prištini, i da Albanci mogu da govore na svom maternjem jeziku na severu Kosova ili gde god Srbi čine većinsku zajednicu. Mi zapravo nemamo odgovor na to, šta se pod normalizacijom tačno podrazumeva. Mislim da kroz taj dijalog moramo da vidimo šta prvo mislimo kada kažemo normalizacija, i tu je jezik jedna od glavnih prepreka“, kazala je Nikolina Kljajić, master student međunarodnih odnosa.
Ljaberien Nitaj smatra da je potrebna stabilizacija i veća komunikacija između Albanaca i Srba da bi došlo do napretka po pitanju normalizacije. „Ima dosta inicijativa za normalizaciju, njih obično guraju neke super sile, ali opet tu je u pitanju spoljna politika, i sve to utiče na to šta mi možemo da činimo u svom trajanju na Kosovu i Srbiji. Mislim da mnogo inicijativa koje proizilaze iz sveta gde se pitaju Ministarstvo za spoljnu politiku ili velike sile, dovode do toga da na kraju trpimo taj nedostatak normalizacije. Mi kao mladi treba da prevaziđemo te izazove, da preuzmemo inicijativu sami“, Laberien Nitaj.
Po mišljenju mladog politikologa Aleksandra Šljuke ključni je problem što pojam normalizacije nije definisan.
„Ono što mi podrazumevamo pod normalizacijom suštinski je jedna politička normalizacija koja bi putem političkih dogovora i sporazuma trebalo da se prelije na jedan društveni nivo, odnosno na povezivanje ljudi srpske i albanske zajednice odnosno srpskog i kosovskog društva. Ono što je problem jeste, da mi često normalizaciju percipiramo isključivo kao politički proces. Pričam kao neko ko je rođen i živeo u Beogradu. Mladi ljudi u Beogradu percipiraju normalizaciju kao da je to isključivo jednako dijalogu i da je vezano za pregovore koji bi trebali da se okončaju rešavanjem statusa. Mladi često ne vide kako ovi sporazumi mogu da utiču na poboljšanje odnosa između zajednica i mislim da je upravo to ono što koriste političke elite. Koriste to da normalizaciju i čitav proces fokusiraju upravo na politička pitanja, da mladima nekako oduzmu tu percepciju da normalizacija ujedno znači normalizacija dva društva, da putem ovih sporazuma i svih ovih sastanaka, da nisu samo sastanci koji će dovesti do nekih političkih rešenja i da su to sastanci koji će dovesti i do približavanja dva društva i dva naroda. Mislim da ceo taj proces treba da se malo demistifikuje i da se približi mladima i da se fokusira na njih, a ne toliko na tu političku komponentu“, Aleksandar Šljuka.
Kritike na račun EU
Učesnici panela su izneli da mladi nisu zadovoljni medijacijom EU u dijalogu.
„Dosta je omladina kritički nastrojena prema tome kako Evropska unija moderira u dijalogu između Beograda i Prištine. Mladi su dosta razočarani samim procesom pregovaranja i ulaska u Evropsku uniju. Nekako to više deluje kao metoda šargarepe i štapa. Ono gde sam ja najviše fokusa stavila jeste upravo način na koji razgovaramo i to da bi EU, jedan od koraka koji bi mogla da preduzme, jete da se izvrši veći pritisak da se na institucionalnom nivou albanski i srpski više promoviše i da tako što ćemo razumeti jedni druge krenuti i da razgovaramo“, rekla je Nikolina Kljajić.
„Mi imamo ljude koji su dobro obrazovani, možda su otvoreni za saradnju sa Srbima na Kosovu. A isto imamo i nacionaliste koji nisu otvoreni, koji imaju taj zatvoreni um, zatvoreno razmišljanje, Mislim da bi mladi u ruralnim područjima trebalo da budu više uključeni u proces dijaloga jer samo tada ćemo imati tu inkluziju“, naveo je Ljaberien Nitaj.
„Kada su u pitanju mladi ljudi pre svega, ja bih rekao da vlada, pre svega, jedna nezainteresovanost dijalogom kao procesom. Ne mislim to na jednom simboličkom, identitetskom nivou, naravno da sve u Srbiji zanima šta se dešava na Kosovu, ali ono što je bitno, ne zanima ih suština sporazuma. Većina mladih ne zna koji su to sporazumi koji su potpisani, šta tačno stoji u tim sporazumima, kako oni utiču na zajednicu na terenu. To je nešto što njih suštinski ne zanima. Mi to možemo da vidimo i na način da nemamo mlade ljude koji su ekspertski zainteresovani za dijalog, odnosno proces normalizacije odnosa u Srbije“, objasnio je Aleksandar Šljuka.
Imeri: Opterećeni prošlošću umesto da se bavimo budućnošću
Direktor Instituta za društvenu politiku Musine Kokalari, Visar Imeri, kaže da je važno videti šta mladi misle o dijalogu i budućnosti jer su, kako je rekao Kosovo i čitav region, kao društva opterećeni prošlošću, umesto da se bave budućnošću.
„Trebalo bi da budemo progresivno društvo, da se mentalno razvijemo u tom smeru, da promenimo to kako koristimo svoju energiju. Da bude 10% bavljenja prošlošću a 90% budućnošću, a ne dešava se to ni na političkom nivou. Mislim da je potrebno da počne da se razmišlja u tom smeru. Mislim da tu civilno društo treba da zapinje i napinje i kada počnemo da pričamo o budućnosti onda tek uviđamo sličnosti između različitih društvenih slojeva rodova, nacija, etničkih grupa. Imamo interese koji su nam zajednički i oni su veći nego razlike koje imamo. Ako se usresređujemo na razlike uvek ćemo da nađemo razkige da se koljemo i glođemo, ali ako gledamo ka budućnosti onda ćemo da nađemo mnogo razloga zašto treba sarađivati“, rekao je Imeri.
Direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević ističe da je u toku stvaranje nove generacije istraživača i na Kosovu i u Srbiji kada je u pitanju proces dijaloga.
„Ovi momci i devojke su usmereni na tri stuba – dijalog, rešenja i budućnost, kao što i naslov ove inicijative govori. Dugo je proces dijaloga bio bez tog srednjeg stuba rešenja. Kada smo se obratili Nemačkoj ambasadi u Prištini cilj nam je bio da damo svoja rešenja znanjem, iskustvom u obiliku održivih rešenja. Imamo viziju pomaganja jednog inkluzivnog procesa gde nisu samo dežurni krivci prisutni, već da se uzmu u obzir i aktivni glasovi mlade generacije, oni čija će budućnost biti najviše pod uticajem ishoda ovog dijaloga“, rekla je ona.
Projekat „Perspektive mladih u dijalogu“ podržala je Nemačka ambasada na Kosovu.
Od velike važnosti je uključivanje u dijalog kako bi se razumela perspektiva, kazao je zamenik ambasadora Nemačke u Prištini Matias Konrad.
„Da se postavimo u cipele drugih. To nije samo fraza nego vrlo težak zadatak, to je fundamentalni kamen temeljac za uspešne pregovore. U većini, mladi se nađu u težoj situaciji, jer oni su mladi, hoće da imaju uticaj, hoće da sede za stolom , hoće da se čuje njihov glas, da daju doprinos, i u većini slučajeva imaju manjak pristupa za aktivan uticaj“, kazao je zamenik nemačkog ambasadora u Prištini Matias Konrad.
Problem sa dve pregovaračke strane je što svaka hoće sve za sebe, nema popuštanja i Evropska unija je tu bila važna godinama, istakao je nakon panela šef EU na Kosovu Aivo Orav.
„Kada pričamo o transparentnosti u dijalogu, uvek dolazi to pitanje transparentnosti kada se radi o nekim pregovorima i dijalozima. Kako nešto ne znamo? Pa ne znamo kad političari najzad krenu u te neke pregovore možda moraju da odluče nešto za šta nisu dobili mandat od onih koji su ih poslali pa onda je malo komplikovano… Šta se sve dešava oko pregovora, ne možemo sve da znamo…, rekao je Orav.
On je izrazio nadu da će nova Evropska komisija biti uspešna sa dijalogom, te da veruje da postoji neki zamah u pregovorima te da treba iskorisiti zalet ka proširenju u EU.
