Kurti je rekao da je bilo sreće u katastrofi, jer nije došlo do poplava i dodao da se ovim napadom prešlo iz „hibridnog u kinetički rat“. On je naveo da nema sumnje ko stoji iza napada.
„Ako Srbija to nije uradila, Srbija i Rusija su to uradile zajedno“, rekao je Kurti.
On je rekao da je suludo misliti da iza napada stoji samo Kosovo.
„Ne postoji država u Evropi koja ima više međunarodnog nadzora od Kosova. Verujem da ćemo nadmašiti i Bosnu. Imamo Kfor ovde, imamo toliko zemalja koje doprinose vojnicima. Da li razumete da smo toliko nadgledani? Kako je moguće da neko misli da ovde možete nešto da uradite, a Amerikanci i Evropljani to ne shvate. To je suludo“, rekao je Kurti.
On je ovom prilikom odbacio Vučićeve tvrdnje da je samo devet minuta nakon eksplozije na Ibar-Lepencu tražio od Kfora dozvolu da pošalje KBS na sever.
On je prokomentarisao i izjave ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila koji je rekao da Amerika ne vidi vezu između Srbije i napada na kanal.
„Veze Srbije sa Rusijom su mnogo dublje i šire nego što ih on smatra. Prodor Rusije u poslednjoj deceniji u obaveštajne službe u Srbiji, u Vojsku, u policiju, akademiju, medije, veoma je velik. Naravno, ambasador Hil će otići i imaćemo Srbiju u gorem stanju nego kada je zatekao Srbiju kada je došao”, rekao je Kurti.
Kurti je govorio i o integraciji Srba na Kosovu, dodajući da postoji posvećenost u tom pravcu, navodeći da postoji podrška projektima poljoprivrednika, nevladinih organizacija i medijskih startapa na severu.
„Postoji prava integracija građana. Njihov strah od Srbije bledi, ali ne mogu da kažem da ima entuzijazma prema meni, priznajem“, rekao je Kurti.
Rekao je da je imao sastanke sa Srbima, ali da velika većina nije objavljena i da ima posledica po neke od Srba sa kojima se susreo.
Govoreći o zahtevima za uspostavljanje ZSO, Kurti je rekao da to nije među prva tri prioriteta za kosovske Srbe.
Povodom dijaloga Kosova i Srbije, Kurti je izjavio da su međunarodni predstavnici odbili predlog da on napiše nacrt ZSO.
„U Ohridu sam 18. marta 2023. ponudio da napišem nacrt. Rekao sam da ne mogu da napišem nacrt a da se ne složim sa njegovim duhom.. Prvi stub je bila presuda Ustavnog suda iz 2013. godine, američki stav i Mogerinijevo pismo… Predsednik Vučić je zapretio da će napustiti sto. Tu se stvorio izazov i rekli su mi da ne treba ja da pišem nacrt, već menadžerski tim”, naveo je Kurti.
Kurti je dodao da je predložio i potpisivanje paketnog sporazuma sa Srbijom, ali da je Vučić i to odbio.
„Istina je. Uvek sam govorio da je taj sporazum inspirisan sporazumom dve Nemačke. Zato što postoje čitavi paragrafi ‘kopi-pejst’… Nije baš dobar posao. To je ‘ok’ dogovor. Bilo je tu dosta bitke…Ali tu je i nešto falilo. Tu fali mnogo stvari, ima ukupno 11 članova i 6 rečenica u preambuli. Vrlo je kratko, problemi sa Srbijom su mnogo veći. Ali, kao sporazum na putu normalizacije smatrali smo da je mnogo štetnije odbaciti, a mnogo bolje prihvatiti i ići napred”, rekao je Kurti.
Kurti: Dijalog mi nije bio u prva tri prioriteta, sever postao broj jedan
Kurti je naveo da dijalog sa Srbijom nikada nije bio u njegova prva tri prioriteta, ali je priznao da je sever Kosova postao prioritet.
On je rekao da mu je po dolasku na vlast prioritet bio bavljenje pandemijom, jer nije bilo vakcina i ugovora za vakcine.
„I tada smo rekli da će u najboljem slučaju dijalog sa Srbijom biti broj četiri na listi prioriteta. Sever, slažem se, često je bio broj jedan. Možda je to bilo u prva tri prioriteta Besnika Bislima, koji je glavni pregovarač, ali meni nije bio u prva tri. Ali jasno je da to dobija glavnu medijsku pažnju kada se dogodi. To čini razliku“, rekao je Kurti.
