“Cela godina kada se stavi u jedan utisak, a ja mislim da većina nas na severu na taj način posmatra, jeste slika policije, i osećaj represije.. Po prvi put čujem sugrađane koji spominju reč aparthejd i moram da kažem, iz nekog svog ličnog ugla, po prvi put u poratnim godinama, mi je ta reč vrlo snažno zvučala”. Tu su reč, podseća ona, koristili Albanci u vreme Miloševića i odnosa njegove politike prema njima 90-ih godina, dok sada tu istu reč koriste građani na severu Kosova.
“Zaista se Kosovska policija svojski potrudila da godinu na severu ispratimo sa svešću da su preuzeli praktično sve, preuzeli su sever. Ono što sam videla je da je policija ta koja rešava civilne poslove, da se civilni službenici u opštini odnose prema policiji kao prema svom nadređenom, što nije čudno u društvima u kojima postoji vanredno stanje koje je regulisano zakonom i propisima kao vanredno stanje… ali mi znamo da vanredno stanje nije proglašeno na severu i u tom smislu, 2024. godina nije bila samo vanredna po stanovnike koji žive na severu, nego i po načinu na koji su se institucije iz Prištine ponašale i kako se ponašaju na severu. Oni su se ponašali kao da su u vanrednoj situaciji”.
“Srbija u povlačenju”
Za to vreme je, kaže, Srbija u povlačenju. “Srbija je u povlačenju a o tome ne govori javno. Ako imamo sa jedne strane kosovske institucije koje su de fakto uvele vanredno stanje na severu i koje se ponašaju kao da su u vanrednom stanju, a nisu ga uvele zvanično, sa druge strane imamo institucije Srbije koje se povlače sa severa a koje to neobnaroduju, nepotvrđuju. Najveću potvrdu u nekoj široj javnosti možete da dobijete u tome to koliko nismo zanimljiva tema predsedniku Vučiću na konferencijama za medije i što su izostali ti ratovi studija Pinka, Informera, Hepija… To bi mogla da bude neka potvrda za širu srpsku javnost da je Kosovo u tom smislu ne otpalo iz rečnika predsednika Srbije i u tom smislu verovatno nešto znači, dakle, nema više Kosova kao važne izborne teme za srpsku vlast, za Vučića, a to onda nešto takođe kaže”.
Kosovo je, kaže Tatjana Lazarević “nešto što je otpalo kao slepo crevo, nešto što je zagnojilo, inficiralo i čega zapravo treba da se u tom smislu ratosilja”.
Kozmetičke promene u Srpskoj listi
Govreći o srpskim predstavnicima na Kosovu, Lazarevićeva ističe da je bilo jasno da će se Srpska lista reaktuelizovati, naročito pred parlamentarne izbore zakazane za 9. februar. “Tu nema nikakvih promena, osim kozmetičkih imena koja će biti za jednokratnu upotrebu očigledno i za koje sam sasvim sigurna da nisu čak ni svojevoljno odlučivali da li će se naći na listi ili ne nego je prosto štilirano kao ime i to je neko novo ime koje treba da stoji na listi od 48 kandidata. Pitanje je od tih 48 ko će uči u skupštinu. “Dobre katre” koje postoje na toj listi sasvim sigurno neće otpadati nego će oni akteri od ranije da budu takođe aktulni. U tom smislu kraj 2024. godine nije iznenađenje kada je u pitanju Srpska lista”.
Govereći o ostalim kandidatima iz srpske zajednice koji su predali svoje liste za učešće na izborima, Lazarevićeva kaže da je “pitanje je koliko su ostali kandidati nezavisni”.
“Ne želim da iznosim neka svoja predviđanja ali uvek postavljam jedan veliki znak pitanja šta znači biti nezavistan politički kandidat. Ali moram da kažem da su ostali politički kandidati svakako bili aktivniji u povezivanju, ne nužno sa građanima, koliko sa problemima koje su građani imali i bili su pristupačniji i ukazivali”.
Na pitanje da li učešće Srba na parlamentarnim izborima vidi kao prvi korak povratka u institucije Kosova, Lazarevićeva kaže: Da, ali šta znači povratak Srba u institucije? Prema dosadašnjoj politici, povratak nekoliko stotina policajaca nije moguć, on neće biti moguć bez donošenja nekog dokumenta što se tiče vlasti Samoopredeljenja o amnestiji. Ono što mi znamo do sada jeste da iz Prištine stiže jasna poruka da nema poruka starog kadra, misli se na sudski kadar i policijski, a sa druge strane da to nije moguće bez dokumenta o amnestiji i da sve što znamo iz Prištine jeste da su oni završili sa bilo kakvom pričom o većem povratku Srba”.
Vlasti u Srbiji i na Kosovu kao jing i jang
Ukoliko, kaže Lazarevićeva, Samoopredeljenje nastavi sa ovakvom politikom i jača svoj represivni aparat na severu, a Srbija se i dalje povlači, razumljivo je da će se broj Srba i u institucijama smanjivati ili pak popunjavati pojedinačno, sa manjim brojem službenika.
“Ono što se dešava sa Kosovskom policijom na severu vam je najbolji primer gde postoji nekoliko desetina Srba, sasvim dovoljno za Kurtija da bude miran i da nema veći broj Srba, jer očigledno to ne želi, a da može da okrivi Srbiju, odnosno srpsku stranu za tako nešto. Da nije odgovoran a da može da kaže svojim zapadnim partnerima, “evo vidite činim napore, ja imam nekoliko desetina ljudi, ti procesi idu, prijavljuju se”, međutim, službenici, mladi Srbi policajci, što zbog svog pretpostavljam porekla, što zbog neiskustva, su vrlo tihi. Postoje već i gradske legende o tome da “kad vidiš policijaca koji ništa ne progovara znaš da je Srbin” ili ako vidiš nekog u instituciji na severu a koji ništa ne progovara, znaš da je Srbin. I onda to je od prilike jedan model, da dolazi neki novi kadar, u manjem broju, sporije i sa već jednim kontekstom da dolazi kao potlačena manjina u jednom većinskom obrascu. To je obraazac koji se primenjuje na lokalnu administraciju, na policiju i verovatno i u sudstvo sutradan”.
Lazarevićeva kaže da ne vidi da će Priština odustati od ovakve politike na severu. “A ni Srbija svakako ne čini ništa da to bude iole drugačije, nego kao jing i jang za ovih godinu dana je bila vidljiva ta priča dva loša momka. Dakle, mi nemamo jednog lošeg momka, mi imamo dva loša momka, imamo jačanje jednog represivnog aparata i imamo sa druge strane povlačenje Srbije i odsustvo bilo kakvog proaktivnog pristupa, makar gašenja krize, ako ništa drugo”, zaključuje ona.
