Samoopredeljenje još nije utvrdilo ko bi mogao biti kandidat za premijera u eventualnom drugom pokušaju formiranja vlade, piše Koha. U sredu 5. novembra ističe rok od deset dana u kojem predsednica Vjosa Osmani mora da poveri mandat drugom kandidatu za premijera ili da raspiše prevremene izbore.
Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti u prvom pokušaju nije uspeo da dobije potreban broj glasova da bi postao premijer. Upitan je od strane predsednice Kosova da li će ponovo pokušati da formira vladu ili će se pridružiti drugim strankama koje su odlučile da idu na prevremene izbore.
U vezi sa tom odlukom, u ponedeljak nije bilo odgovora iz Pokreta Samoopredeljenje.
Promena kandidata ne menja situaciju?
Prema rečima analitičara Bljerima Canaja, promena kandidata za premijera iz Pokreta Samoopredeljenje ne bi promenila situaciju.
„Ko god da je, ne verujem da postoji ikakva spremnost da se sada glasa. Za glasanje za kandidata, bilo bi dobro da se u razgovor uključi i pitanje predsednika. Nema smisla da sada idemo na izbore, a onda ponovo idemo na izbore negde u aprilu“, rekao je on.
Prema rečima Canaja, izostanak epiloga u aktuelnoj situaciji odgovara svim političkim grupama.
„Interesovanje političke strukture da reši ova pitanja ne samo da nedostaje, već ga uopšte nema, jer je proračunato, postoje lični proračuni, čak ni partijski… Nalazimo se u državnoj krizi i krivica za ovu krizu je poznata, u nedostatku spremnosti za političke kompromise“, kazao je on.
Opozicija spremna za izlazak na izbore
Za razliku od Kurtija, ostale političke stranke zastupljene u Skupštini Kosova su odlučne da izađu na izbore. Prema rečima njihovih predstavnika, koji su se u petak sastali sa Vjosom Osmani, nijedna od stranka koje su zauzele mesta u Skupštini na osnovu rezultata izbora od 9. februara nema potrebnu većinu za izbor nove vlade. U slučaju dobijanja mandata od strane predsednice, novi kandidat za premijera ima 15 dana da Skupštini predstavi svoj program i kabinet.
Skupština Kosova je konstituisana 10. oktobra, osam meseci nakon izbora. Politička i institucionalna kriza nastala je prvobitno zbog neslaganja između najvećih albanskih stranaka oko izbora predsednika Skupštine. Ona je zatim produbljena zbog izbora zamenika predsednika iz redova srpske zajednice.
