„Imamo nezrelu kosovsku vladu koja u kontinuitetu promoviše osvetu, a ne promoviše pomirenje“, kaže Trajkovićeva za Radio Kim.
„Situacija je potpuno alarmantna kada su u pitanju ljudska prava i održivi opstanak Srba kroz institucije koje treba da im očuvaju identitet“, kaže Rada Trajković, iznoseći svoj utisak o promenama koje su se Srbima desile od potpisivanja Prvog briselskog sporazuma 2013. godine.
Kriza je nastupila, kaže ona, otkako je Miroslav Lajčak preuzeo ulogu moderatora u dijalogu Beograda i Prištine.
„Mi bukvalno od dolaska Lajčaka imamo implementaciju koja rezultira kontinuiranom destabilizacijom u smislu jedne nasilne, nedobronamerne, loše isplanirane integracije Srba sa severa. Znači, integracije Srba u kosovske institucije, kao i neobaveštenosti i nepripremljenosti Srba od strane Vlade Srbije za projekte koji treba da se implementiraju.“
To je, kaže Rada Trajković, rezultiralo kontinuiranim iseljavanjem Srba sa Kosova.
„Poslednja faza destabilizacije je bukvalno institucionalni pritisak na obrazovanje, zdravstvo i Srpsku pravoslavnu crkvu kao suštinske oslonce opstanka Srba. I to predstavlja zaista signal, odnosno crveno svetlo, da Evropska unija nije pregovarač koji svojim pregovorima, rešenjima i uticajem na pregovarače nudi stabilnost za održiv opstanak Srba na Kosovu“, kaže ona.
Skinute table sa kosovskim grbom sa ambulanti u Suvom Grlu i Banjama, EU kaže „pronađeno rešenje“
Uspeh briselskih pregovora, dodaje, zavisi od pregovarača, a pre svega od Brisela. Prema njenom mišljenju, pregovori Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa bili su ozbiljni jedino dok je njima moderirala Ketrin Ešton.
„Mi smo u jednom momentu imali ozbiljnost kada je bila Keti Ešton. Nakon toga došla je gospođa Mogerini, za koju znamo da je, nažalost, završila čak i hapšenjem zbog korupcije, pa je Lajčak isto tako neslavno napustio poziciju u Briselu i sada imamo novog pregovarača.“
Federika Mogerini je, kaže, „radila na podeli Kosova sa Tačijem i Vučićem“, ali je to propalo zbog neslaganja srpskog stanovništva, pre svega južno od Ibra, kao i Albanaca koji nisu prihvatili podelu.
Trajkovićeva dijalog Beograda i Prištine vidi kao neuspešan. Smatra da pregovori treba da se „uspore ili zaustave, ili da se uključi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija“, odnosno da proces vodi ka stabilnijim rešenjima koja će ponuditi mir za sve građane Kosova. Trenutno stanje je, podseća, alarmantno za Srbe.
„Imamo iseljavanja, imamo hapšenja po prozivci dvoje, troje ljudi. Nemamo hapšenja nijednog koji je učestvovao u ubistvu u Starom Gracku. Nemamo hapšenja nikoga ko je ubio decu u Goraždevcu. Nemamo hapšenja nijednog osumnjičenog niti procesuiranja onih koji su u gnjilanskoj regiji takođe vršili ubistva u Mogili i drugim mestima. Imamo kontinuitet odgovornosti samo Srba.“
Odnos kosovskog premijera Aljbina Kurtija prema Srbima vidi kao „osvetu“.
„Imamo nezrelu kosovsku vladu koja u kontinuitetu promoviše osvetu, a ne promoviše pomirenje, ako na dnevnom nivou obilazite mesta zločina. A znamo da je takva ljudska priroda – da idemo na svoja groblja, i Srbi i Albanci, i oplakujemo svoje. Ali ako prostor u celosti zauzimaju, medijski i politički, institucionalno, samo žrtve jednog naroda, onda to zaista znači da opstanak drugog naroda u toj sredini i pomirenje praktično nisu mogući. Dakle, stanje je alarmantno“, podvlači.
Podsetimo, Prvi briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan je 19. aprila 2013. godine u Briselu. Sporazum su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton.
Ključne tačke sporazuma bile su formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), integracija policije i pravosuđa, organizovanje lokalnih izbora na severu Kosova, ali i raspuštanje „paralelnih struktura“.
Većina ovih tačaka je sprovedena, ali za Srbe najvažniji deo sporazuma, koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, ni nakon trinaest godina od potpisivanja nije implementiran.
