Kurti je rekao da je sa Martom Kos razgovarao o „napretku koji je Kosovo postiglo u demokratiji i vladavini prava poslednjih godina“, ističući da je Priština ostvarila pomake u međunarodnim indeksima i ekonomskom razvoju.
„Ekonomija stabilno raste godinama, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od četiri odsto“, rekao je Kurti.
„Kosovo očekuje dalje korake EU“
On je naveo da je Kosovo „u potpunosti usklađeno sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije“, podsetivši da je Priština osudila rusku agresiju na Ukrajinu i pružila podršku ukrajinskim građanima.
Govoreći o evropskim integracijama, Kurti je rekao da Kosovo očekuje dalje korake Evropske unije nakon podnetog zahteva za članstvo.
„Javna podrška evropskim integracijama na Kosovu je velika i to je najvažnija snaga našeg evropskog puta“, naveo je on.
Kurti je ocenio da je „proširenje Evropske unije najuspešniji mirovni projekat u Evropi“, dodajući da je Kosovo opredeljeno za reforme i evropske standarde.
Marta Kos u Prištini: Ne može biti bezbednosti u Evropi bez Kosova
Insistiranje na odgovornosti Srbije
Poseban deo obraćanja posvetio je dijalogu Beograda i Prištine, insistirajući na pitanju bezbednosti i odgovornosti.
„Kosovo je doživelo dva teroristička napada u poslednje tri godine. U Banjskoj 24. septembra 2023. i na kanalu Ibar-Lepenac, na kritičnu infrastrukturu 2024. godine. Oba je finansirao naš severni sused. Odgovornost za ove napade je neophodna, jer bez odgovornosti rizik po našu bezbednost ostaje visok. Imamo agresora i agresivnog suseda koji napada umesto da bude kooperativan. To je izazov i za bezbednost i za regionalnu saradnju“, kazao je Kurti.
On je potom pomenuo i bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića koji je svojevremeno preuzeo odgovornost za događaj u Banjskoj.
„Milan Radoičić je u Srbiji već skoro 28 meseci i dalje je politički aktivan“, rekao je Kurti.
On je ocenio da je „bezbednost osnovni preduslov za mir i dijalog“, navodeći da Kosovo želi „aktivan, kreativan i konstruktivan pristup dijalogu“.
Uz izručenje Raoičića Kosovu, Kurti je „kao znak dobre volje Srbije“, a radi nastavka dijaloga, zatražio povlačenje pisma bivše premijerke Srbije Ane Brnabić o nepriznavanju teritorijalnog integriteta Kosova i sprovođenje postignutih sporazuma.
Recipročan pristup poštovanju prava Albanaca u Srbiji
Kurti je govorio i o pravima nevećinskih zajednica na Kosovu, tvrdeći da institucije rade na integraciji Srba u kosovsko društvo i institucije.
„Mi smo za prava manjina, mi smo za ljudska prava, jer su ona neophodna za demokratiju. S druge strane, tražimo i podršku Evropske unije kako bi se prava manjina i ljudska prava poštovala i u Srbiji“, rekao je Kurti.
On je dodao da očekuje „simetričan pristup“ i poštovanje prava Albanaca u Srbiji.
