Buja je tvrdio i da nije znao da su u zoni njegove odgovrnosti, u okolini Uroševca, postojali pritvori za „protivnike“ OVK, u kojima su oni, po optužnici, bili žrtve zločina.
Za zločine nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Buja, koji je bio komandant OVK u „operativnoj zoni Nerodimlje“, u optužnici je naveden kao jedan od članova udruženog zločinačkog poduhvata protiv svih koje je OVK proglasila svojim „protivnicima“.
Po optužnici, Buja je, od aprila do jula 1998, „učestvovao u hapšenju i pritvaranju“ bez pravnog osnova nekoliko desetina lica u pritvoru OVK u selu Lapušnik u opštini Glogovac.
Dok ga je u sudnici ispitivao tužilac Džejms Pejs (James Pace), Buja je prvo tvrdio da se „ne seća“ da je, krajem jula 1998, presreo ljude na traktoru koji su mu rekli da su pušteni iz „zatvora u Lapušniku“.
Svedok je potvrdio da je te ljude zaustavio tek pošto mu je tužilac citirao njegovu raniju izjavu i svedočenje pred Haškim tribunalom.
Ponovio je, međutim, da se „ne seća“ da su mu ti ljudi kazali: „Dolazimo iz zatvora u Lapušniku“.
Po optužnici, u martu 1999, u zoni kojom je Buja komandovao, OVK je nezakonito pritvorila i 13 osoba u selima Ivaja i Bob u opštini Kačanik.
Buja je u sudnici, međutim, negirao da je znao da je OVK u tim selima pritvorila Albance osumnjičene da su pripadnici „lokalnog obezbeđenja“ koje su u Kačaniku organizovale srpske vlasti.
Kad ga je tužilac podsetio da je na Kosovu suđeno pripadnicima OVK zbog zlodela nad tim pritvorenicima, Buja je odvratio da je uveren da su „osuđeni bili nevini“.
„Znači, vi nemate saznanja ni o jednom zločinu OVK u vašoj operativnoj zoni“, pitao je tužilac Pejs.
„Nisam imao takve informacije i ne verujem da bi OVK u mojoj operativnoj zoni počinila takva dela“, odgovorio je Buja.
Na dodatno pitanje da li je pokrenuta ijedna istraga protiv pripadnika OVK zbog zlostavljanja civila, svedok je rekao da za to „nije postojao mehanizam“ i da je važilo naređenje da se sa civilima dobro postupa.
Sličan odgovor, Buja je dao i na pitanje da li je ijedan pripadnik OVK bio kažnjen zbog nepropisnog postupka prema civilima.
Buja nastavlja svedočenje.
Optužnica
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
