Filipovićeva ja na okruglom stolu koji je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosova rekla da postojanje ratnih zločina i žrtava na Kosovu niko ne poriče, te da počinioci treba da odgovaraju, ali je navela i niz primera koji pokazuju da je samo jedna strana počinilac a druga žrtva. Govoreći o procesima koji se vode u Osnovnom sudu u Prištini koje je nadležno za procesuiranje ratnih zločina, Jovana Filipović je rekla da se kosovsko pravosuđe bavi pogrešnim ljudima. S tim u vezi naglašava da oni koji su počinili ratni zločin ne bi dolazili na Kosovo.
“Ovde na Kosovu i dalje postoji ta krvna osveta i sigurno da onaj ko je počino ratni zločin neće doći da se mirno šeta po Prizrenu, Đakovici, gde god, a da strahuje u bilo kojem trenutku da može da bude fizički napadnut”, rekla je Filipovićeva na okruglom stolu održanom nakon predstavljanja godišnjeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo Kosova (FHPK).
Smatra da suđenja trebaju biti fer i poštena. “Nije bitno da odgovara neko samo zato što je jedne nacionalnosti, treba da odgovara taj koji je taj zločin počinio i smatramo da je za nas kao odbranu loše to što ne postoje diplomatski odnosi sa Srbijom. Upravo iz tih razloga je nama u velikoj meri otežana odbrana, jer i svi dokazi koje mi dostavljamo u prilog odbrani pred sudom, nisu prihvaćeni jer su dostavljeni od strane države sa kojom ne postoje diplomatski odnosi. I to je možda bio ključni, oslobađajući dokaz da li se nešto desilo u ratnom periodu ili mnogo ranije, ali taj dokaz nije prihvaćen jer ne postoje diplomatski odnosi”, kazala je ona.
Zato je, kaže ona, neophodno da se uspostavi diplomatska saradnja jer, kako kaže, jedino tako žrtve mogu dobiti ono što traže, a to je moralna satisfakcija za zlo koje im je učinjeno.
Filipovićeva ističe da se većina procesa vodi protiv Srba čije su žrtve Albanci, pa postavlja pitanje: “Da li su žrtve samo jedne nacionalnosti i da li neko pokreće pitanje pred kosovskim pravosuđem u vezi žrtava drugih nacionalnosti. Dakle, da li postoje žrtve koje su Srbi, Romi, Egipćani, Bošnjaci, bilo koje druge nacionalnosti? Da li se ovakvi predmeti procesuiraju i kolikoj meri? To je ono što mene zanima”, dodala je.
Kao jedan od najvećih problema sa kojim se branioci u ovim slučajevima suočavaju jeste loša policijska istraga, naglašava ona. “Ukoliko neko hoće da se bavi pravdom ovde, što mislim da treba, prvo treba da obuči policiju da se bavi takvim predmetima. Mi smo imali situacije pred sudom da svedok kaže da policija nikada nije bila kod njega kući, niti je uzela izjavu, da tvrdi da potpis nije njegov i da on ništa nije potpisao”, kaže ona dodajući da su pojedini svedoci imali problema i sa identifikacijom optuženih i fotografija koje su im pokazivane.
Filipovićeva je naglasila da je dodatni prevod tokom sudskih ročišta, ali i nedostavljanje spisa predmeta odbrani od strane tužilaštva na vreme, ali činjenica da odbrana u 90 slučajeva ne prisutvuje tokom istražnih radnji, poput uviđaja. Sve to kaže ona utiče na pravičnost suđenja. Takođe ukazuje na predugo zadržavanje osumničenih u pritvoru te da je to ozbiljno kršenje ljudskih prava. Napominje da je izgovor tužilaca uvek strah od mogućnosti bekstva, međutim, ukazuje i na to da je na svim prelazima između Kosova i Srbije stacionirana policija koji to mogu da spreče.
Morina: Netačne tvrdnje Filipovićeve
Na izlaganje Jovane Filipović reagovao je tužila Iljir Morina, istakavši da je njeni po pitanju nacionalnosti nisu tačni i da nisu prošli ni na Apelacionom, Vrhovnom, ni i Ustavnom sudu. “Što se tiče pitanja nacionalnosti, ja ne mislim da su navodi osnovani. Ove navode ste isticali i tokom glavnog pretresa i to ističe većina advokata, da se suđenja održavaju na nacionalnoj osnovi što nije tačno. Ako pogledate naše statistike koje su javno postavljene na našem veb sajtu, imate da su oni podeljeni na Srbe, Albance, Bošnjake, Rome, Turke i tako dalje”, kazao je on.
Govoreći o svedocima koji se pojavljuju pred sudom, Morina kaže da je “najveći izazov njihovo pamćenje”, jer je prošlo 25 godina od završetka ratnih sukoba.
“Prošlo je 25 godina, ako tražite da svedok svaki detalj postupno ponovi tako u Policij, tako u Tužilaštvu, tako i na sudu, ovo je nemoguće i ne može na sva tri nivoa da ponovi istu izjavu”, kazao je on.
Tužilac Iljir Morina, međtuim, ističe da od 2021. godine do danas raste broj optužnica za ratne zločine počinjene tokom ratnih sukoba na Kosovu. Kada je reč o presudama za iste, Morina navodi da su tokom prošle godine izrečene tri osuđujuće presude za tri lica, dve oslobađajuće presude protiv tri lica i jedno potvrđivanje optužnice.
“Samo tokom 2023. i 2024. godine imamo oko 30 optužnica, što je najveći broj do sada. Ukupno od svih ovih optužnica koje smo podigli, imamo 14 optužnica u odsustvu i još 12 optužnica koje se već nalaze na sudu koje su nasleđene od Unmika i Euleksa, što znači da ukupno imamo 26 optužnica u odsustvu čije se razmatranje očekuje u Osnovnom sudu u Prištini”.
Za razliku od podizanja optužnice proces suđenja u odsustvu postaje nešto komplikovaniji, ističe Morina. “U ovom trenutku imamo samo jedno suđenje u odsustvu koje je završeno i ovde imamo izjavljen pravni lek koji očekujemo u Apelacionom sudu i čekamo da vidimo da li ovo suđenje je održano u skladu sa ustavnim i zakonskim načelima”, kaže on.
Rama: Najveći napredak suđenje u odsustvu
Predsednica Osnovnog suda u Prištini Aljbana Šabani Rama je kazala da je najveći napredak kosovskog pravosuđa to što je od prošle godine pokrenuto suđenje u odsustvu. “Ovo je nužna potreba zato što najveći broj predmeta na kojima je radilo Tužilaštvo je bilo nemoguće procesuirati na sudu jer nismo mogli obezbediti prisustvo okrivljenih u postupku”.
Protok vremena od završetka ratnih sukoba na Kosovu, starost svedoka, ali i dokazi izazovi su za kosovsko pravosuđe, ističe predsednica Osnovog suda. Jedan od glavnih problema je nesaradnja sa Srbijom, naglašava Rama.
“Zato što se tu nalazi većina svedoka koji su često potrebni sudu, ali i drugi materijalni dokazi. Bez ikakve sumnje značajnu ulogu ima i saradnja sa Interpolom, Evropolom i međunarodnim Haškim sudom”, rekla je.
Ministarstvo pravde: Nekažnjavanje počinilaca sprečava proces pomirenja
Vegan Ćaroli, zamenik ministra pravde Kosova, kaže da se ratni zločinci moraju izvesti pred lice pravde. Kaže da su zločini koje je “počinila srpska država ostavili duboke posledice”, ne samo na one koji su ih direktno doživeli, već i čitavo društvo, zbog čega je kosovska vlada usvojila posebnu strategiju koja će se baviti ovim pitanjem.
“Nekažnjavanje počinilaca sprečava proces pomirenja u našem društvu. Samo kada odgovorimo na ratne zločine, direktno možemo početi istinski proces izlečenja svih onih koji su propatili kao i izgradnju naše budućnosti kao društva”, kaže Ćaroli.
Sara Žakeri, savetnica za ljudsku bezbednost u Ambasadi Švajcarske, naglašava da je pravda osnovno pravo svih žrtava, bez obzira na njihovo poreklo ili etničku pripadnost. “Svaka žrtva ratnog zločina zaslužuje pravdu. Švajcarska je posvećena da podrži Kosovo u jačanju svojih institucija i obezbeđivanju poštovanja međunarodnih standarda ljudskih prava”, rekla je predstavnica ambasade.
Podsetimo, prethodno je Fond za humanitarno pravo Kosova predstavio izveštaj za 2024. godinu o suđenjima za ratne zločine na Kosovu pod nazivom „Prekid ćutanja: pravda za žrtve rata?“. O tome možete čitati u posebnoj vesti.
