U tekstu pod naslovom „Neizvesna budućnost Srba na Kosovu“, švajcarski list donosi reportažu iz Severne Mitrovice i Goraždevca. Autor Jašar Dugalić piše da je Mitrovica grad koji reka Ibar deli na severni deo u kojem većinu čine Srbi i južni deo, u kojem većinu čine Albanci. Na Kosovu živi 1,5 miliona Albanaca i 50.000 do 100.000 Srba, piše list.
„Polovina njih živi ovde na severu, gde su većina. Preostali Srbi žive na jugu, raštrkani po manjim mestima i selima. Radije bi ponovo pripadali Srbiji, kao pre proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine ili bi makar želeli političku autonomiju u okviru Kosova. Međutim, od toga su daleko“.
Taoci Prištine i Beograda
Mnoga vozila u Mitrovici i dalje imaju registarske tablice Srbije (oznake gradova u Srbiji), iako ih je Priština zabranila (zabranjene oznake gradova na Kosovu). I dalje je u upotrebi srpski dinar, iako je zabranjen početkom 2024. godine. „Srpske tablice, nastavak korišćenja dinara – to su tihi protesti kosovskih Srba protiv odluka iz Prištine, protiv Aljbina Kurtija„, piše švajcarski list.
Premijer Kosova Aljbin Kurti u članku se opisuje kao „levičarski nacionalista“ čija je misija da smanji uticaj Beograda: „Korak po korak on potvrđuje suverenitet Kosova na severu. Zabranio je srpske registarske tablice, zatvorio srpske pošte i osiguravajuće firme. Srbi su protestovali, kao i ambasade Evropske unije i Sjedinjenih Država. Kurti je sve ignorisao – i nastavio po svom“. Podseća se i da je država Srbija i dalje najveći poslodavac na severu Kosova i iznosi ocena da ona vrši pritisak na kosovske Srbe. „Njima je naloženo da bojkotuju lokalne izbore i napuste svoja mesta u kosovskim institucijama. Srbi na Kosovu već dugo su taoci i Prištine i Beograda“.
Kosovska policija sada češće patrolira gradom kako bi sprečila incidente, ali to ne uspeva uvek, navodi se: „Na Dan nezavisnosti Kosova, 17. februara, dvanaest kosovskih Albanaca vozilo je automobile kroz grad mašući albanskim zastavama. Snimali su se kako prete Srbima: ‘Za svakog četnika imamo metak’. Takve provokacije dodatno uznemiravaju Srbe na Kosovu, jer im jasno poručuju da nisu poželjni. Tada se bude sećanja na rat i nemire iz marta 2004. godine, kada je na hiljade Srba i Roma proterano iz njihovih sela“.
„Ako propuste rok, tretiraćemo ih kao strance“
Čovek koji bi sada trebalo da obezbedi red i zakon u Severnoj Mitrovici zove se Veton Elšani – on je potpukovnik i zamenik je komandanta policije za severni region, piše Noje cirher cajtung. „Jer, krajem 2022. godine, srpski komandant i svi srpski policajci podneli su ostavke u znak protesta protiv kosovskih registarskih oznaka. Priština ih je brzo zamenila kosovsko-albanskim službenicima. Danas, međutim, trećinu policijskih snaga ponovo čine Srbi, tvrdi Elšani“. U članku se podseća i na septembar 2023, kada je trideset teško naoružanih Srba postavilo zasedu kod Banjske i ubilo kosovskog policajca. „Tek kada su specijalne kosovske jedinice intervenisale, napadači su pobegli, a trojica su ubijena. Taj incident mnogi vide kao prekretnicu“.
U poslednje vreme povećao se i birokratski pritisak: „Za razliku od kosovskih Srba na jugu, koji poseduju dvostruka dokumenta – i kosovska i srpska – Srbi na severu do sada si imali samo srpske papire. ’Sada imaju tri meseca da nabave kosovska dokumenta’, kaže Elšani. ‘Ako propuste rok, tretiraćemo ih kao strance. Ili će podneti zahtev za boravišnu dozvolu – ili će biti proterani'“.
Za Srbe na severu Kosova to je šok, ocenjuje švajcarski list. „Živeli su 22 godine u nekom međusvetu, nadajući se da će se jednog dana vratiti pod okrilje Srbije. Sada im se nameće kosovsko državljanstvo, a kosovski Albanci se sve više šire po njihovom gradu. Zatvaranjem srpskih kancelarija mnogi su izgubili ne samo posao, već i nadu. Srbija optužuje Kurtija da želi da protera Srbe iz zemlje i govori o etničkom čišćenju političkim sredstvima“.
Goraždevac – „relativno dobro“
Ali, Srbi i Albanci ne žive svuda na Kosovu tako odvojeno kao u Mitrovici: „U selu Goraždevac, 75 kilometara jugozapadno i daleko od srpskog uticaja, živi 700 Srba u opštini Peć, u kojoj dominiraju kosovski Albanci. I oni gledaju u budućnost s pesimizmom, ali iz drugih razloga“.
Kako navodi Noje cirher cajtung, suživot Albanaca i Srba u Peći funkcioniše relativno dobro i pored traumatičnog događaja iz 2003. kada su ubijena dva srpska dečaka, a ranjeno još četvoro mladih, dok su se kupali u reci. List pritom podseća da je prošlo godinu dana otkako su kosovski policajci po nalogu Prištine zatvorili srpsku opštinsku kancelariju i srpsku poštu u Goraždevcu.
Srpska manjina na Kosovu je instrumentalizovana od strane Beograda i pod pritiskom je Prištine, piše „Noje cirher cajtung“ i ocenjuje: kompromis nije na vidiku.
