Rute je, govoreći o Zapadnom Balkanu, najpre podsetio da su „pet od osam zemalja Zapadnog Balkana“ članice NATO-a.
„Uključujući Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju, očigledno i Hrvatsku i Sloveniju. Tako da, NATO je izuzetno kolektivno prisutan. I naravno, zatim imamo KFOR na Kosovu. Radimo blisko sa EU kada su u pitanju Bosna i Hercegovina i EUFOR. Lično sam u stalnom dijalogu sa predsednikom Srbije. Dugo se poznajemo kao prijatelji, ali se u isto vreme ne slažemo uvek i zato je važno da se ta konverzacija nastavi. Zato smo, kada govorimo o Zapadnom Balkanu i saveznicima u smislu tog kolektiviteta, vrlo fokusirani na taj deo Evrope“, naveo je on.
Generalni sekretar NATO-a je naglasio da se bezbednosna situacija „dramatično promenila tokom poslednjih nekoliko godina“.
„Naravno, 2014. okupacijom Krima, ali naročito sa potpunim snažnim napadom 2022. na Ukrajinu i od tada masovnom upotrebom ruskih oružanih snaga. U isto vreme, oni rade zajedno sa Severnim Korejcima, Kinezima, Irancima… Kina istovremeno brzo unapređuje sopstvene oružane snage do nivoa koje nikada ranije nismo videli“, kazao je.
Rute je dodao da to znači da je predstojeći NATO samit „jako važan“.
„Ono što moramo da imamo, kada je cilj u pitanju, da svaki pojedinačni saveznik doprinese kolektivnim naporima koji su nam potrebni da se odbrani NATO teritorija u skladu sa primenom člana pet o napadu. Moramo biti sigurni da su svi članovi spremni da isporuče zahtevano i ono što su obećali da će isporučiti. Kada je taj cilj u pitanju, mi smo zajedno, ujedinjeni, ne samo duhovno, već i u praksi. Zato to mora da znači mnogo viši cilj za troškove odbrane od trenutnih“, zaključio je u odgovoru na novinarsko pitanje generalni sekretar NATO-a Mark Rute pred samit NATO-a u Hagu 24. i 25. juna.
