Digitalna imovina i kosovski zakonodavni okvir i dalje su deo uobičajenih izazova nadležnih regulatora. Neophodni balans između zaštite potrošača, sprečavanja nezakonitih aktivnosti i omogućavanja inovacija u finansijskom sektoru nikako da bude postignut.
Važnost zakonskog regulisanja digitalne imovine
Zakonodavcima bi na prvom mestu morala da bude zaštita potrošača. Regulacija može značajno pomoći u zaštiti imalaca/korisnika digitalne imovine od prevara, obmana i drugih vrsta finansijskih malverzacija. Kriptovalute su često na meti prevaranata upravo zbog njihove anonimnosti i neuređenosti tržišta, o čemu je bilo reči u prethodnim tekstovima iz ovog serijala.
Jasna pravila su izuzetno korisna za očuvanje stabilnosti tržišta kriptovaluta i smanjenje volatilnosti. Ovo može biti dragoceno investitorima i može doprineti stabilnijem ekonomskom okruženju jer definiše prava i obaveza svih učesnika na tržištu, što posledično može uticati na smanjenje broja sudskih sporova i nesigurnosti.
Regulacija omogućava praćenje i prikupljanje poreza na transakcije u vezi sa digitalnom imovinom. To dalje pomaže da svi učesnici na tržištu ispunjavaju svoje poreske obaveze.
Detaljna i precizna regulativa može pomoći prilikom sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i drugih nezakonitih aktivnosti.
Adekvatna legislativa može doprineti povećanju poverenja u digitalnu imovinu i kriptovalute, čineći ih prihvatljivijim u očima šire javnosti i institucija. To, dalje, može podstaći širu upotrebu i prihvatanje (n)ovih tehnologija, kao i njihovu dalju integraciju u globalni finansijski sistem.
Kriptovalute i Kosovo
Nažalost, o digitalnoj imovini i kriptovalutama se na Kosovu u široj javnosti jedno vreme najčešće govorilo u kontekstu zloupotrebe električne energije za njihovo rudarenje. U javnosti se posebno, najčešće kroz policijske izveštaje, insistiralo na slučajevima sa severa Kosova. To je išlo u prilog široj političkoj slici o kriminalu i kriminalcima na severu, a koju je vrlo brižljivo kreirala aktuelna vlast u Prištini. Istovremeno je, verovatno mnogo više, imajući u vidu veličinu teritorije i broj stanovnika, istih zloupotreba bilo južno od Ibra.
Vlada Kosova je potom, tokom energetske krize, u decembru 2021. godine zabranila rudarenje kriptovaluta. Odluku o tome je 4. januara 2022. saopštila ministarka ekonomije Artane Rizvanoli.
Iako je uzrok koji je formalno inicirao ovu zabranu u narednom periodu prevaziđen ona je, prema saznanjima Kim radija, na snazi i dalje.
„Kriptovalute su zabranjene na celom Kosovu. Znači, ovo ne može da se koristi“, rekao je krajem jula ove godine za Kim radio zamenik direktora Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani. Bio je upitan da li je na Kosovu i dalje zabranjeno rudarenje kriptovaluta.
Ova zabrana se, očigledno, ne odnosi na njihovo posedovanje. Pojedini visoko rangirani političari su svoju digitalnu imovinu prijavljivali kosovskoj Agenciji za sprečavanje korupcije. Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići je, prema sopstvenom priznanju, „ušteđevinu svoje dece“ još 2016. godine investirao u kriptovalute.
Teorija i praksa
Kada je u pitanju zakonska regulativa, početkom marta ove godine Sejdi Redžepi (Rexhepi), profesor na Univerzitetu „Hasan Priština“ u Prištini napisao je, između ostalog, u autorskom tekstu za Ekonomiju onlajn:
„Na Kosovu postoji na desetine pravnih lica (ne znam da li su registrovana u Agenciji za registraciju biznisa Kosova, ali posluju javno), koja se bave prodajom, kupovinom i konverzijom digitalne valute (kriptovalute). Nadležne institucije Republike Kosovo stoje samo kao pasivni posmatrači, iako su mnoge zemlje sveta donele zakone koji regulišu njihovu trgovinu i tretman, barem u poreske svrhe“.
Primera radi, Albanija je prihvatila kriptovalute još u maju 2020. godine i jedna je od prvih evropskih zemalja koja je regulisala njihovo korišćenje. Jasan pravni okvir i režim licenciranja onih koji se bave razmenom kriptovaluta, čine njihovu kupovina u toj zemlji jednostavnom. Albanska vlada je, takođe, uvela i poreze na prihod od kriptovaluta.
U Srbiji je 2021. godine stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini kojim su legalizovani trgovina i rudarenje kriptovaluta. On reguliše i legitimiše i oblasti digitalnog poslovanja i trgovine digitalnom imovinom.
Prvi kriptobankomat i masovni uvoz opreme za rudarenje
Prvi kriptobankomat je postavljen još leta 2017. godine, izvestio je Telegrafi. Mašinom je upravljala Albvision Group, a postavljena je u centru Prištine. Prema Coinatmradaru, nalazila se u Gradić Pejtonu, ulica Lorenc Antoni 31.
Vest o bitkoin bankomatu stigla je ubrzo nakon što je Centralna banka Kosova (CBK) u saopštenju upozorila građane na upotrebu digitalnih valuta.
„Upotreba virtuelnog novca, kao što je bitkoin, nije regulisana i pravno predstavlja opasnost koja može rezultirati finansijskim gubitkom. Obaveštavaju se svi potencijalni korisnici virtuelnog novca da na Kosovu ne postoji institucija koja garantuje nadoknadu izgubljenog novca“, poručeno je tada iz CBK.
Ipak, na Kosovo je 2017. godine uvezeno opreme za proizvodnju ili sklapanje uređaja za rudarenje bitkoina u vrednosti od 800.000 evra, rekao je portparol kosovske carine Adriatik Staviljeci.
„Carina ove proizvode tretira kao računarske delove, osim grafičkih kartica, koje su mnogo naprednije i skuplje od ostalih, pa iz tog razloga u svakom trenutku pratimo uvoz ovih uređaja“, naveo je on.
Jedan od konsultantata za bitkoin i blokčejn na Kosovu je tada primetio da je „postalo teško pronaći grafičke kartice na tržištu“.
„Što se tiče legalizacije digitalnih valuta, rekao bih da je bolje da one ostanu neregulisane neko vreme“, naveo je.
Najava izrade zakona
Prvi nagoveštaji da je Skupština Kosova pokrenula inicijativu za izradu posebnog zakona za regulisanje kriptovaluta pojavili su se u javnosti leta 2021. godine.
Zamenik guvernera Centralne banke Kosova (CBK) Sokolj Havoli je na sednici skupštinske Komisije za privredu, industriju, preduzetništvo i trgovinu početkom avgusta 2021. rekao da je za CBK bilo važno da građani budu informisani o mogućim rizicima i održivosti postojanja ove (digitalne) imovine. On je dodao da je, prema CBK, ta imovina opasna i preporučio oporezivanje profita ostvarenog uz pomoć kriptovaluta.
Finalizacija Nacrta zakona o kriptoimovini je na Kosovu najavljivana već za početak te jeseni. Ispostaviće se kasnije da je to bila, malo je reći, preterano optimistička projekcija.
Izrada zakonskog rešenja je tekla sporo. Prištinski mediji su izveštavali da se to čini „sa posebnom pažnjom zbog složenosti ovog pitanja“.
Predsednik Komisije za privredu, industriju, preduzetništvo i trgovinu u Skupštini Kosova Ferat Šalja je za Ekonomiju onlajn rekao da „ne žele da žure jer smatraju da je ovo pitanje nepoznato“ i da je „neophodan oprez“.
Predsednik Alijanse za biznis Kosova (AKB) Agim Šahini je tada prokomentarisao da se građani plaše da investiraju u kriptovalute zbog nedostatka zakona jer je to „u ekonomiji Kosova još uvek nepoznato pitanje“.
Početkom decembra iste godine, Poreska uprava Kosova je saopštenjem na zvaničnom sajtu podsetila građane koji ulažu u kriptovalute „da su dužni da prijavljuju i plaćaju poreze i penzijske doprinose blagovremeno, kako je to definisano poreskim zakonodavstvom“.
Na Kosovu je u to vreme, prema rečima Ferata Šalje, bilo identifikovano oko deset hiljada fizičkih i pravnih lica uključenih u oblast digitalne imovine, pre svega u poslove sa kriptovalutama.
Kritike zabrane
Nakon što je Vlada Kosova zabranila kriptovalute krajem 2021. godine, poslanik Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri je ubrzo žestoko kritikovao tu odluku jer je, po njegovom mišljenju, „ponovo donela negativnu vest o Kosovu“.
„Godina je 2022. Probudite se“, poručio je on Vladi Kosova nakon što je publikovala informaciju o zabrani.
Među onima koji su se usprotivili bio je i bivši gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti. Prema njegovim rečima, „zabrana proizvodnje kriptovaluta pokazuje osnovno neznanje o rudarenju“.
„Proces i blokčejn uopšte, kriptovalute se moraju regulisati i nadzirati, ali takva odluka izaziva samo troškove koje vlada ne razume“, naveo je on tada.
Da je odluka „brza i pogrešna“ komentarisao je i kosovski ekspert za kriptovalute Miljot (Milot) Mehmeti.
„Nisu uradili dublju studiju, analizu koliko ima proizvođača kriptovaluta i koliko kriptovaluta se proizvodi i na šta one, na neki način utiču“, kazao je on za Juronjuz Albanija.
Prema njegovim navodima, zabrana je uticala na hiljade porodica na Kosovu kojima su kriptovalute bile izvor prihoda.
„Oko 40 hiljada članova je bilo na nekim društvenim mrežama, Albanaca, koji učestvuju u proizvodnji kriptovaluta, i mislim da imaju uticaja na negde između 20 i 30 hiljada porodica sa svojim prihodima. Postoji mnogo članova društva koje znam, a koji nisu emigrirali jer su se našli u proizvodnji kriptovaluta“, kazao je tada Mehmeti.
Odluka Vlade Kosova da zabrani proizvodnju kriptovaluta izazvala je reakcije i van regiona. Grejem Kluli (Graham Cluley), ekspert za sajber bezbednost je saopštio da se Kosovo odlukom o kriptovalutama „pridružilo Kini, Alžiru, Bangladešu, Egiptu, Iraku, Maroku, Kataru, Tunisu i drugim zemljama“ i upitao koliko će im vremena trebati da zabrane i Norton 360 i Avira antiviruse.
Kosovo joins China, Algeria, Bangladesh, Egypt, Iraq, Morocco, Qatar, Tunisia, etc in cracking down on cryptomining.
How long until Norton 360 and Avira get banned from those countries too? 😉https://t.co/9ru1kvU4CV
— Graham Cluley (@gcluley) January 12, 2022
Novi pozivi za uspostavljanje zakonskog okvira i nastavak rada
Krajem maja 2022. godine predsednik AKB-a Agim Šahini je još jednom kritikovao odluku Vlade Kosova o zabrani rudarenja kriptovaluta. Zatražio je i uspostavljanje jasne pravne infrastrukture u ovoj oblasti.
„Gubitak od gašenja ovog finansijskog sektora za nekoliko meseci mogao bi da bude preko 50 miliona evra. AKB preporučuje Vladi Kosova da liberalizuje ovo tržište poreskim zakonima i propisima“, poručio je on.
Sredinom jula iste godine Komisija za privredu, industriju, preduzetništvo i trgovinu razmotrila je Predlog zakona o kriptovalutama u kontekstu primedbi i sugestija koje su izneli predstavnici privrede i institucija. U njegovoj izradi učestovao je i ekspert Virtit Ibrahimagaj. Zainteresovane strane su potom zatražile da im se ostavi mogućnost da svoje primedbe dostave Skupštini Kosova u pisanom obliku, a da nacrt zakona i procedura njegove izrade i usvajanja budu „po uzoru na EU“.
Ekspert za kriptovalute Ljum (Lum) Rambaja ubrzo je javno kritikovao Nacrt zakona o kriptovalutama koji je pripremila Skupština Kosova. Naveo je da je „nekompetentnost podignuta na sledeći nivo“, da će ukoliko se on usvoji u tom obliku biti „nemoguće imati kripto biznis na Kosovu“, da je njegov sadržaj „prilično kriminalan“ i da je dokument potpuno „propao u prevodu“. Dodao je i da ga zanima kojoj su ga inostranoj instituciji njegovi autori poslali na uvid.
Zakon o kriptovalutama, obećan 2021, nije se našao među 41 zakonom koji su se pojavili u Skupštini Kosova ni jula 2023. godine
Iz Vlade Kosova je poručeno da se „konsultuju i sa stručnjacima iz Londona, a kada se završi ekspertiza, sugestije će biti prosleđene radnoj grupi koja će izraditi nacrt zakona za ovu oblast koja je novo za Kosovo“.
Godinu dana kasnije
Međutim, najave u vezi sa donošenjem zakona o digitalnoj imovini još uvek nisu ispunjene. Prema navodima kosovskih medija na albanskom jeziku, poslednja sednica skupštinskog Odbora za privredu, industriju, preduzetništvo i trgovinu na kojoj je bilo javne rasprave o Nacrtu zakona o kriptoaktivi održana je početkom druge polovine juna ove, 2024. godine. Ponovo je razmatrano šta bi trebalo izmeniti u ovom zakonu.
Gotovo svi objavljeni medijski izveštaji su manje-više isti i najverovatnije su preuzeti sa portala novinske agencije Kosova press.
Članica Komisije Mimoza Kusari-Ljilja kazala je da je svrha tog predloga zakona regulisanje licenciranja, ovlašćenja i nadzor operatera koji obavljaju delatnosti vezane za emisiju, distribuciju, trgovinu i skladištenje kripto imovine.
Osim toga, ona je naglasila da, između ostalog, taj zakon ima za cilj regulisanje uslova i kriterijuma transparentnosti tokom izdavanja i trgovanja kriptoimovinom na platformama za to namenjenim.
Virtit Ibrahimagaj je primetio da je prvi nacrt zakona „bio potpuniji od aktuelnog“ i izneo niz primedbi.
Predstavnik Centralne banke Kosova Eljvin Malja (Elvin Mala) je rekao da će CBK imati ulogu i odgovornost pri licenciranju, autorizaciji i nadzoru svih operatera koji će se baviti kriptovalutama.
Član ove Komisije iz Alijanse za budućnost Kosova Palj Ljekaj je naveo da „pošto je Kosovo neiskusno u ovom pogledu, zakoni i propisi moraju biti standardizovani“. Dodao je i da treba nadzirati novac „kako se ne bi sticao nezakonito“.
„Država kao država i vlada kao vlast moraju da prate novac i moraju da prate da se to ne radi na crno. Ne bi trebalo da bude njegovog pranja i ne bi trebalo da se finansira terorizam“, naveo je Ljekaj.
Digitalna ćutnja
Autor ovog i prethodna četiri teksta iz serijala o kriptovalutama i digitalnoj imovini koji su objavljeni na portalu Kim radija je u proteklom periodu u više navrata pokušavao da kontaktira čitav niz aktera neposredno i posredno uključenih u zakonsko regulisanje ove oblasti na Kosovu.
Međutim, letnja pauza u radu Skupštine Kosova počela je sredinom avgusta. Poslanički odmor je, očigledno, dodatno odložio razmatranje nekih važnih nacrta zakona.
U Skupštini Kosova su, inače, kod više od polovine nacrta zakona na čekanju prekoračeni svi proceduralni rokovi za razmatranje.
Iz Kancelarije za medije pri Skupštini Kosova je za Kim radio saopšteno da su svi poslanici do 15.9.2024 na odmoru, te da ne mogu da proslede kontakt bilo koga iz Komisije za ekonomiju, industriju, preduzetništvo i trgovinu sa kim bi bilo razgovarano o Nacrtu zakona o kriptoimovini (Projektligji nr.08-L-295 për kripto-asetet).
Upiti za razgovor na temu kriptovaluta Vladi Kosova su upućeni još 25. jula. Portparol Perparim Krueziju je najpre odgovorio da je pitanja prosledio izvesnoj Editi Požegu (Pozhegu) iz Ministarstva ekonomije, budući da se odnose na njen resor. Pomenuta se do dana objavljivanja ovog teksta nije javila redakciji Kim radija.
Krueziju potom nije reagovao na 12. avgusta ponovljeni upit Kim radija u vezi sa pitanjima da li je rudarenje kriptovaluta još uvek zabranjeno na Kosovu i sa kim bi u Vladi Kosova mogli da razgovaramo o uključivanju kriptoimovine u kosovski zakonodavni okvir.
Na kraju, all ne i najmanje važno – na upite Kim radija za razgovor na temu kriptovaluta i digitalne imovine nije odgovorila ni nekolicina kosovskih eksperata, neki od njih uopšte. Od drugih su, baš kao u slučaju pomenute gospođe iz Ministarstva ekonomije, oni uzalud očekivani, iako su prilikom prvog kontakta izrazili spremnost da svoje stavove približe našoj publici.
