„U nekom smislu je danas mnogo bolja situacija, mada su se neke vrednosti našeg posla promenile na gore, mislim da je to globalni trend„, rekao je Idro Seferi.
On je naglasio kako je novinarstvo na Kosovu imalo sreću da su mnogi stranci uveli moderne metode izveštavanja.
„Mislim da je novinarstvo na Kosovu imalo tu sreću da je bilo ovde dosta stranaca koji su ljude učili tim nekim zapadnim, modernim načinom izveštavanja“, dodao je on.
Međutim, sa dolaskom interneta i raznih platformi, pojavila se i nova vrsta izazova
„Sada je sve u tom smislu drugačije zbog postojanja interneta i raznih mogućnosti i zbog onih koji misle da su novinari a nisu, ali imaju platforme“, naglasio je on.
On je istakao važnost korišćenja svih dostupnih medija, ali postavlja pitanje gde je granica načina na koji treba da se izveštava.
Seferi je ukazao da na Balkanu, medijski naslovi često potenciraju tenzije, što dodatno komplikuje situaciju.
„Na Balkanu su svi spremni za rat, naravno u medijima ima dosta tih naslova. Bilo je i boljih vremena, pričamo o prošlosti, suočavanju, nekim tehničkim odnosima, da se priča nekako drugačije“, rekao je on.
Uprkos izazovima, Seferi veruje da novinari igraju ključnu ulogu u društvu, kao posmatrači i korektori.
„Mi smo izveštavači o nekom načinu da mi donosimo vest i prenosimo tuđe reči, nego smo neki posmatrači i korektori društva u smislu da ukažemo na ono što je loše, što ne funkcioniše, što nije po pravilu. Tu je naša uloga velika“, naveo je on.
Briselski dijalog i refleksija na obične građane
Jedna od ključnih tema u medijika koja utiče na život običnih ljudi na Kosovu je Briselski dijalog. Ipak, mediji retko izveštavaju o tome kako se ti dogovori reflektuju na svakodnevni život građana, često fokusirajući se na trijumfalno izveštavanje.
„Kako je moguće da mediji jako retko izveštavaju o tome kako se to reflektuje na obične građane a više u drugom kontekstu, da ga nazovemo nekim trijumfalnim izveštavanjem„, upitao je Idro Seferi.
On je dodao da je dijalog često koncipiran ili predstavljen na način koji ljudima nije jasan. Na primer, pitanja kao što su da li je potreban zeleni karton za putovanje ili koje su procedure za korišćenje kosovskih dokumenata na aerodromima u Beogradu ili Nišu ostaju nerazjašnjena za mnoge građane.
„Dugo ljudi ne znaju te informacije. Nisu znali kako sad ideš negde, da li lepiš nalepnice, ne lepiš i te neke stvari koje su ljudima važne sem onog političkog dogovora šta će biti sa nekom sudbinom i šta je finalno rešenje“, istakao je on.
On je naglasio da nedostatak jasnog informisanja o ovim pitanjima dovodi do toga da građani ne razumeju u potpunosti dogovore i njihove implikacije.
Idro Seferi dalje je objasnio da je u društvima često izostala masovna intervencija dijaloga i uključivanje građana u proces.
„Kad se to tako radi uglavnom ne postoji neka velika želja ili konsenzus da se ide napred. Naravno da ljude moraš da ubediš da je neko rešenje adekvatno, da je to potrebno, to će da olakšava dosta stvari“, dodao je.
Ilustrujući probleme koji proizlaze iz nedostatka jasnog informisanja, on je naveo primer sporova oko registarskih tablica koji su godinama stvarali probleme.
„Sad nije problem, može svako da ide, da dođe. To je nešto što je moglo već ranije da se reši na takav način zato što se to tiče pre svega slobode kretanja da ljudi mogu da funkcionišu„, rekao je novinar Idro Seferi.
On takođe kritikuje trenutni pristup medija na Balkanu, koji često ne uzimaju u obzir perspektivu običnih građana.
„Novinarstvo na Balkanu je generalno orijentisano prema nekom salonskom principu i ne ide od onih kojih se tiče pa do onih koji donose odluke nego su oni koji donose odluke„, kazao je on.
Ljudi žele da vide čoveka koji ima neki problem ili neko rešenje, naglasio je.
Seferi veruje da novinari imaju odgovornost da promene ovaj pristup i da se više fokusiraju na priče koje direktno utiču na građane.
Poverenje među novinarima i jezička barijera
Pored pitanja Briselskog dijaloga, Idro Seferi osvrće se i na unutrašnje izazove s kojima se novinari na Balkanu suočavaju, posebno kada je reč o međusobnom poverenju i jezičkim barijerama.
„Poverenje među novinarima je ključno za kvalitetno izveštavanje“, istakao je on.
Objasnio je da je saradnja između novinara različitih nacionalnosti i jezika od suštinske važnosti, ali da je često otežana zbog jezičkih prepreka.
„Na Balkanu imamo mnogo različitih jezika i to može da predstavlja problem. Mnogi novinari ne govore jezik svojih kolega iz susednih zemalja, što otežava razmenu informacija i saradnju“, dodao je.
On je istakao da je prevazilaženje jezičkih barijera ključno za unapređenje medijskog prostora na Balkanu.
„Važno je da novinari uče jezike svojih suseda ili da barem pokušaju da razumeju osnovne pojmove. To bi moglo značajno poboljšati kvalitet izveštavanja i omogućiti dublje razumevanje regionalnih pitanja„, naglasio je Idro Seferi.
Pored jezičkih barijera, on je naglasio i potrebu za međusobnim poverenjem među novinarima.
„Poverenje je temelj svake dobre saradnje. Novinari moraju da veruju jedni drugima, da dele informacije i da se podržavaju. Bez toga, naš rad gubi na kvalitetu i kredibilitetu“, rekao je on.
Smatra da je jedini način da se prevaziđu ovi izazovi kroz kontinuiranu edukaciju i otvoren dijalog među novinarima.
„Moramo da radimo zajedno, da učimo jedni od drugih i da gradimo poverenje. To je jedini način da unapredimo novinarstvo na Balkanu i da osiguramo da građani dobiju tačne i relevantne informacije“, zaključio je novinar Idro Seferi u podkastu Radio Goraždevca.
