Zainteresovanost srpskih građana za vađenje lične dokumentacije je značajno povećana nakon liberalizacije viza za Kosovo. Samo u prvih šest meseci ove godine oko 270.000 građana prijavilo se za izdavanje pasoša, podaci su Agencije za civilnu registraciju. Ove podatke su danas na konferencji u Gračanici potvrdili i predstavnici Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) iz Severne Mitrovice koji ističu da je interesovanje građana u većinski srpskim sredinama, posebno na severu, poraslo.
“Od nove godine po zvaničnim podacima na severu, u četiri opštine, 3.200 ljudi iz srpske zajednice je izvadilo pasoš, apliciralo i dobilo kosovski pasoš, na severu. Kompletno do sada, 105.000 Srba na Kosovu ima važeću kosovsku ličnu kartu , a podacima koje je dalo ministarstvo 75.000 Srba na Kosovu poseduje kosovski pasoš”, kaže Dušan Radaković, izvršni direktor organizacije.
Kampanja loša u srpskim sredinama
Međutim, Radaković ističe da je kampanja bila loša u srpskim sredinama.
“Kampanja je bila vrlo loša, vrlo neefikasna, pokušalo se da bude što više politička kampanja, generalno građani nisu bili informisani kroz te kampanje koje je radilo ministarstvo, koje je radila vlada. Jendostavno, građani nisu imali informacije čemu služi vizna liberalizacija, na koji način može da se koristi, potrebno je što više da se razgovara sa građanima kako iz manjinskih, tako i iz većinske zajednice”, kaže Radaković.
Centar za zastupanje demokratske kulture je potom, kaže, sproveo svoju kampanju što u ličnom kontaktu sa građanima, što preko društvenih mreža, pa je se i raspoloženje građana prema ovom pitanju promenilo.
Srbi prihvatili kosovske pasoše iz praktičnih razloga
Građani centralnog Kosova su takođe poslednjih meseci zainteresovaniji za kosovske pasoše upravo zbog lakšeg putovanja.
“Srbi na Kosovu su viznu liberalizaciju svakako prihvatili jer ne mogu da je ne prihvate. Izuzetno je teško dobiti informaciju jer je unutar njih jedna podela na čoveka koji teži za normalnim životom i želi da putuje bez vize, da ima mnogo manje troškova I kao što rekoh da živi jedan normalan život kao bilo ko drugi u svetu, a sa druge strane to je čovek koji pripada zajednici koja je na neki način ugrožena i činjenicu da Kosovo dobija viznu liberalizaciju vidi kao, pod znacima navoda, još jednu pobedu Kosova”, kaže Ivan Nikolić, direktor NVO Komunikacija za razvoj društva iz Gračanice.
Može li se s kosovskim pasošom preko Srbije?
Uprkos interesovanju za putovanje u inostranstvo, ono što za građane srpske nacionalnosti jeste i dalje nedoumica mogu li sa kosovskim pasošem da putuju u inostranstvo preko Srbije.
“Republika Srbija ne priznaje zvanično kosovske pasoše ali dozvoljava prolaz kroz teritoriju Republike Srbije sa kosovskim dokumentima kroz dva, tačnije tri, koridora. To je koridor ka Hrvatskoj, koridor ka Mađarskoj i koridor preko aerodrome Beograd, gde mogu stanovnici sa Kosova da putuju ka Evropskoj uniji”, kaže Aleksandar Rapajić programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture.
Međutim, bez obzira na “tolerisanje” državnih organa Srbije da korisnici kosovskih dokumenata mogu Srbiju da koriste kao tranzit, turističke agencije po gradovima Srbije i dalje ne prihavataju pasoš Kosova, pa oni koji bi da koriste njihove turističke aranžmane moraju da poseduju ili srpski bevizni ili pasoš koji za građane Kosova izdaje Koordinaciona uprava u Beogradu a za koji je i dalje potrebna viza.
Migracija nakon liberalizacije
Jedno od pitanja pokrenulo na današnjoj debati o viznoj liberalizaciji je i ono koje se tiče migracije stanovništva, kako zbog prilika za dalje školovanje u inostranstvu, tako i mogućnostima zapošljavanja.
“Mi smo videli od početka ove godine da je došlo do jednog talasa odlaska najviše mladih ka zapadnoj Evropi, ali mislim da je to jedan normalan proces koji se javio u svim državama posle dobijanja vizne liberalizacije. To se desilo i u Bugarskoj, i u Rumuniji i u Srbiji i u Bosni I Hercegovini, u svim zemljama regiona. Taj prvi talas odlaska je izgledao onako dramatično ali posle nekog vremena se situacija stabilizuje i to je samo taj prvi negativan efekat vizne liberalizacije”, kaže Rapajić.
Kosovo je do početka godine bilo jedino u Evropi koje nije imalo bezvizni režim. Zbog dugih procedura i troškova, najviše su građani bili na gubitku, kaže Taljunt Hodža iz KSCF-a.
„Glavna korist je praktična i ljudska, dobili smo pravo kretanja u susednim zemljama koje je trebalo da nam pripadne i ranije. Nažalost obični građani su ispaštali, civilno društvo, lekari. Krijumčari su pronašli svoj put u EU, i političari su našli svoj put, a obični građani oni su imali veliku štetu„, kazao je on.
Kosovo je dobilo viznu liberalizaciju 1. januara ove godine, a samo u prvih nedelju dana sa prištinskog aerodroma zabeležen je veliki broj letova u inostranstvo.
Pročitajte još:
Čamaj: 3.200 Srba sa Severa dobilo kosovske pasoše od vizne liberalizacije
