Iako su na albanskom jeziku svi dokumenti dostupni redovno, ažurno i u velikom broju, srpska verzija sajta i drugih komunikacionih kanala Agencija za razvoj poljoprivrede ostavlja utisak formalnog ispunjavanja zakonske obaveze, ali bez stvarne namere da se svim građanima obezbedi jednak pristup informacijama.
Na problem sistematskog kršenja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu ukazuje se godinama, ali on i dalje opstaje uprkos pravnom okviru koji garantuje ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika. S tim u vezi, nevećinske zajednice, u ovom slučaju one koje se sporazumevaju srpskim jezikom, ostaju uskraćene za ključne informacije. Štaviše, ovo je konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije za Kosovo za 2023. godinu, gde se u više tačaka ukazuje na ovaj problem.
Stoga, NGO Aktiv, Radio Kim, Nova društvena inicijativa (NSI) i Radio Goraždevac, nastavljaju kampanju javnog zagovaranja sa ciljem da se institucije podstaknu na rešavanje ovog višegodišnjeg problema. Ove nedelje u fokusu je Agencija za razvoj poljoprivrede, a nakon uvida u njihov zvanični sajt i društvene mreže, konstatovali smo da se primenjuje gotovo identična praksa na koju smo upozorili razmatrajući prethodne primere: CIK, MUP, PIK, KP i Ministarstvo poljoprivrede.
Možda vas zanimaSistematsko nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika: Ministarstvo poljoprivede, šumarstva i ruralnog razvoja Pročitajte |
Nedostatak informacija na srpskom jeziku o projektima, grantovima i subvencijama koje realizuje Agencija za razvoj poljoprivrede Kosova ima direktne posledice po građane, a naročito po poljoprivrednike kojima je onemogućen pristup sadržaja na srpskom jeziku. Ovakva praksa ograničava njihovu mogućnost da ravnopravno učestvuju u programima podrške koje ova agencija realizuje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja. U situaciji kada ključne informacije poput javnih poziva, kriterijuma za konkurisanje, rokova i načina apliciranja nisu dostupne na jeziku koji razumeju, građani iz zajednica koji se sporazumevaju na srpskom bivaju sistemski isključeni iz procesa koji bi trebalo da bude inkluzivan i transparentan. Time se ne samo narušava princip jednakih šansi, već i produbljuju postojeće nejednakosti među zajednicama u pristupu ekonomskim resursima i podršci za razvoj ruralnih sredina.
Šta smo otkrili na sajtu Agencije za razvoj poljoprivrede?
O nama – U delu sajta koji bi trebalo da pruža osnovne informacije o ovoj instituciji, primećena je ozbiljna neusklađenost između jezičkih verzija. Srpska verzija u potpunosti je prazna, za razliku od albanske koja sadrži detaljan prikaz nadležnosti i osnivačkog okvira institucije.
Organogram – U delu sajta na srpskom jeziku, čitava šema je prikazana na albanskom jeziku.
Izvršni direktor – Srpska verzija sajta Agencije za razvoj poljoprivrede ne samo da ne sadrži informacije o izvršnom direktoru, već uopšte nema odgovarajuću kategoriju za takve podatke, za razliku od albanske verzije koja pruža kompletan uvid.
Video galerija – Kategorija deluje nedovoljno ažurirano, budući da sadrži tek nekoliko materijala – dva u albanskom i jedan u srpskom delu sajta. Pritom, video u srpskom delu je isključivo na albanskom – od naslova do samog sadržaja.
Politika privatnosti – Korisnici koji žele da se informišu o navodima u ovoj kategoriji na srpskom jeziku neće biti u mogućnosti da to učine, jer sadržaj u toj verziji sajta u potpunosti izostaje. Nasuprot tome, albanska verzija sadrži detaljan dokument sa svim relevantnim informacijama.
Izveštaji i publikacije – Pored toga što je kategorija za godišnje izveštaje i publikacije prisutna u srpskoj verziji sajta, izostaje sadržaj – izuzev naslova, ne postoji nijedan propratni dokument. Suprotno tome, albanska verzija nudi potpunu i detaljnu dokumentaciju za period od 2013. do 2025. godine.
Kontakt – Ovo predstavlja jedan od najočiglednijih primera kršenja Zakona o upotrebi jezika. U srpskoj verziji sajta ne postoji nijedan kontakt koji bi korisnicima koji se sporazumevaju na srpskom omogućio pristup osnovnim informacijama. Nasuprot tome, u albanskoj verziji sajta jasno su istaknuti svi relevantni kontakti – uključujući informacije o grantovima, projektima, subvencijama, kao i adrese svih regionalnih kancelarija na Kosovu.
Vesti – Kategorija „Vesti“ na sajtu pokazuje izrazitu disproporciju u dostupnosti sadržaja – na albanskom jeziku objavljeno je preko 80 tekstova koji se odnose na prijave za projekte, obaveštenja o rokovima i dostupne programe, dok su u srpskoj verziji dostupne svega tri vesti.
Odeljenja – Kategorija „Odeljenja“ još je jedan primer selektivne dostupnosti informacija. Na srpskom jeziku ova kategorija ne sadrži nikakve podatke, dok albanska verzija sajta pruža sveobuhvatne informacije o nadležnim direkcijama, njihovim ulogama i odgovornostima u procesu odobravanja i finansiranja projekata, kao i sve relevantne kontakte.
Zakonodavstvo – Ova kategorija takođe odražava jezičku disproporciju – nije isti broj priloženih dokumenata na srpskom i albanskom jeziku. Naime, u delu sajta na albanskom priloženo je 38 dokumenata, dok ih je na srpskom upola manje – 19.
Uputstvo za apliciranje – Još jedan primer nejednakog tretmana i kršenja zakonskih normi vidljiv je u kategoriji „Uputstvo za apliciranje“ koja se tiče grantova. Srpskoj verziji sajta nedostaju dokumenti za 2021. i 2016. godinu, a broj uputstava na srpskom jeziku znatno je manji u poređenju sa albanskom verzijom sajta. Poslednja uputstva na srpskom jeziku datiraju iz 2023. godine, dok albanska verzija sadrži ažurirane dokumente za 2024. godinu.
Formulari – Identična situacija je i sa delom koji se tiče formulara za apliciranje. Na srpskom jeziku nedostaju dokumenti za 2024. i 2015. godinu. Slično je i sa spiskom dokumenata – na srpskom nedostaju izveštaji za 2024, 2016. i 2015. godinu.
Možda vas zanimaSistematsko nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika: Policijski inspektorat Kosova Pročitajte |
Posebni programi – Kategorija „Posebni programi“ još jedan je primer nedostatka ključnih dokumenata na srpskom jeziku. Naime, osim kategorije koja je naslovljena na srpskom, ne postoje nikakav propratni tekst i dokumenti u čitavoj kategoriji. Sa druge strane, u delu sajta na albanskom, uredno i detaljno su priloženi dokumenti u periodu od 2015. do 2025. godine. Ista situacija je i sa kategorijom „Spisak“.
Grantovi i subvencije – U ovoj kategoriji jasno je uočljiva disproporcija u broju dostupnih dokumenata na srpskom i albanskom jeziku, što ukazuje na neujednačen pristup informacijama za građane koji se sporazumevaju na oba službena jezika. Za 2025. godinu, u srpskoj verziji sajta dostupan je samo jedan dokument, dok su u albanskoj verziji objavljena tri. Tokom 2024. godine objavljeno je ukupno šest dokumenata na albanskom jeziku, u poređenju sa četiri na srpskom. U 2022. godini korisnicima albanske verzije dostupna su tri dokumenta, dok je u srpskoj objavljen samo jedan. Za 2020. godinu u potpunosti izostaje sadržaj na srpskom jeziku, dok su na albanskom dostupna dva dokumenta. Ista situacija primećena je i za 2017. godinu. U 2018. godini objavljena su dva dokumenta na albanskom i samo jedan na srpskom jeziku.
Lista plaćanja – Drastičan nedostatak dokumenata primetan je i u ovoj kategoriji. Naime, na srpskom jeziku priloženi su dokumenti samo za 2018. godinu, dok su u delu sajta na albanskom uredno priloženi dokumenti u periodu od 2018. do 2022. godine.
Apliciranje za subvencije – Što se tiče dela u kojem se nalaze dokumenti za prijavu za određenu subvenciju, uočen je nedostatak dokumenta za 2022. godinu na srpskom jeziku. Ista situacija je i sa 2018. i 2016. godinom.
Dokumentacija za apliciranje – I u ovoj kategoriji primećena je izražena neravnoteža u dostupnosti informacija na srpskom i albanskom jeziku. U albanskoj verziji sajta dokumenti su uredno dostupni za svaku godinu u periodu od 2016. do 2025. godine, dok su u srpskoj verziji objavljeni dokumenti samo za četiri godine – 2025, 2024, 2023. i 2018. Pored kvantitativnog nesklada, dodatni problem predstavlja kvalitet jezičkog sadržaja. U dostupnim dokumentima na srpskom jeziku uočen je vrlo loš prevod, što dodatno otežava razumevanje i korišćenje informacija za korisnike koji se sporazumevaju na ovom jeziku.
Možda vas zanimaAnaliza portala i društvenih mreža MUP-a Kosova: Sistematsko kršenje Zakona o upotrebi jezika Pročitajte |
Spisak korisnika – Ova kategorija predstavlja još jedan drastičan primer neujednačene dostupnosti informacija na službenim jezicima. U albanskoj verziji sajta dokumenti su redovno objavljivani u periodu od 2019. do 2024. godine, dok u srpskoj verziji, osim naslova same kategorije, nijedan dokument nije dostupan.
Konkursi – Najizraženija nedostupnost dokumenata na srpskom jeziku primećena je upravo u kategoriji koja se odnosi na konkurse za zapošljavanje. Naime, za 2025. godinu u srpskoj verziji sajta objavljen je samo jedan dokument, dok je na albanskom jeziku dostupno više desetina konkursa. Štaviše, analiza ukupne dostupnosti pokazuje zabrinjavajuću disproporciju – broj dokumenata na albanskom jeziku meri se u stotinama više u odnosu na broj dostupnih na srpskom jeziku. Pored kvantitativnog nesklada, kvalitet postojećih dokumenata na srpskom jeziku je izuzetno loš. Prevodi su često nečitljivi, sa brojnim pravopisnim i jezičkim greškama, što dodatno obesmišljava njihovu upotrebu. Takođe, dok su konkursi na albanskom jeziku dostupni za poslednjih deset godina, na srpskom su dostupni samo za šest.
Društvene mreže
Fejsbuk – Analiza zvanične stranice Agencije za razvoj poljoprivrede pokazuje ozbiljne nedostatke u dvojezičnoj komunikaciji. Naziv institucije, kao i uvodni opis stranice, dostupni su isključivo na albanskom jeziku, čime se već na početku isključuje deo korisnika koji se informišu na srpskom jeziku. Daljom analizom sadržaja objava uočava se da ključne informacije, uključujući javne pozive za subvencije i podršku poljoprivrednicima, redovno bivaju objavljene isključivo na albanskom jeziku, bez ikakvog prevoda ili pratećeg teksta na srpskom jeziku. Ova praksa se dosledno primenjuje i kada su u pitanju propratni opisi na fotografijama u okviru objava. Kada je reč o video sadržaju, jedini dostupni materijal na srpskom jeziku su dva videa iz 2020. godine: „Poziv za aplikaciju za farmere i poljoprivredna gazdinstva Republike Kosova“ i „Poziv za aplikante direktnih plaćanja Programa za 2020“ Svi ostali video materijali objavljeni su isključivo na albanskom jeziku.
Jutjub (Youtube) – Agencija za razvoj poljoprivrede Kosova ima zvanični Jutjub kanal koji je kreiran još 2015. godine. Međutim, na ovom kanalu nije objavljen nijedan video zapis.
X (bivši Tviter) i Instagram – Na zvaničnom sajtu Agencije za razvoj poljoprivrede nalaze se ikonice i aktivni linkovi ka društvenim mrežama X i Instagram, što sugeriše da institucija koristi ove platforme za komunikaciju s javnošću. Međutim, klikom na ove linkove dolazi se do nepostojećih stranica. Profili, zapravo, ne postoje.
Zašto je ovo važno?
Kao što smo ukazali u prethodnim analizama, i ovaj nastavak naše kampanje potvrđuje da je sistematsko zanemarivanje srpskog jezika u kosovskim institucijama ozbiljan problem. Ovakva praksa onemogućava ravnopravno informisanje nevećinskih zajednica i predstavlja direktno kršenje Zakona o upotrebi jezika.
Ovaj zakon jasno propisuje da su albanski i srpski ravnopravni zvanični jezici na Kosovu, te da se sa višegodišnjom praksom ignorisanja ovog problema i ćutanjem na kontinuirano kršenje jezičkih prava, građanima srpske nacionalnosti i drugih nevećinskih zajednica koje se oslanjaju na informacije dostupne na srpskom jeziku uskraćuju Ustavom i zakonima garantovana prava na jednak pristup informacijama od javnog značaja.
Zato je važno da se umesto prakse korišćenja usluga nekvalifikovanih prevodilaca ili Gugle prevoda, ista zameni kvalifikovanim prevodiocima koji će osigurati kvalitetan i nedvosmislen prevod sadržaja na srpskom jeziku. Uspostavljanjem funkcionalnog sistema prevoda, obezbediće se nesmetan pristup informacijama od javnog značaja, i još važnije, insititucije će u praksi dokazati svoju posvećenost punom poštovanju ne samo jezičkih, već i osnovnih ljudskih prava – pravo nevećinskih zajednica garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
Dok nevladine organizacije, sa ograničenim resursima, redovno obezbeđuju trojezičnu prezentaciju svojih aktivnosti, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (u okviru kojeg Agencija za razvoj poljoprivrede funkcioniše), a koje je raspolagalo budžetom od 35,968,168 evra za 2022. godinu, zasigurno je imalo dovoljno sredstava kako bi obezbedilo adekvatan prevod na srpski.
Možda vas zanimaPokrećemo kampanju za jezička prava, CIK da omogući jednak pristup informacijama Pročitajte |
Stoga pozivamo Agenciju za razvoj poljoprivrede da u najkraćem roku započne proces usaglašavanja jezičkih verzija objavljenih informacija na njihovoj veb stranici i društvenim mrežama i omogući jednak pristup ključnim informacijama na oba zvanična jezika.
I ovog puta pozivamo Kancelariju premijera da izbegne političku retoriku bez stvarnih rezultata, napusti princip deklarativnog zalaganja za poštovanje prava nevećinskih zajednica, te da naloži institucijama da usklade jezičke norme na svim zakonski propisanim nivoima.
Istovremeno, još jednom apelujemo na Kancelariju poverenika za jezike da otpočne primenu zakonskih propisa u okviru svojih nadležnosti. To uključuje izgradnju institucionalnog okruženja koje poštuje ustavne i zakonske obaveze, kao i zaštitu, promociju, očuvanje i sprovođenje jezičkih prava svih građana Kosova.
Još jednom ohrabrujemo sve građane da se aktivno uključe u ovaj proces i prijave sve uočene jezičke nepravilnosti nadležnim institucijama, poput Kancelarije poverenika za jezike ([email protected]) i kancelarije Ombudsmana ([email protected]). Takođe, i ovog puta pozivamo građane da, ukoliko naiđu na određene jezičke anomalije, kontaktiraju NGO Aktiv ([email protected]), i time nam se priključe u apelu nadležnim institucijama na poštovanje zakonski propisanih normi.
