O prošlosti Budimske eparhije i životu srpskog naroda u njenim okvirima napisano je mnoštvo knjiga i radova, na srpskom i stranim jezicima, podsetio je na početku večeri direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković.
„Međutim, u najvećem delu knjiga nedostaje ilustrovani materijal koji bi čitaocu približio lice njenih stanovnika i njihovih gradova. Upravo taj nedostatak delom nadomešćuje ova izložba. Fotografija je, po pravilu, snažan i vrlo upečatljiv istorijski izvor koji često govori više od mnoštva dokumenata. Tako i sa starim fotografijama, razglednicama i dopisnim kartama Budimske eparhije koje su nastale od početka pa do sredine 20. stoleća“, kazao je on.
Na izloženim materijalima su prikazana zdanja iz Budima, Bukurešta, Arada i mnogih drugih gradova, varoši i sela.
„Srpsko građanstvo je tim mestima dalo sopstveni pečat“, dodao je Marković.
Milan Kićevac o srpskim tragovima u „Gornjoj zemlji“
Razglednice su kao sredstvo komunikacije vrlo mlad medij, rekao je na početku svog obraćanja autor izložbe Milan Kićevac. Ovaj filmski i televizijski producent je i predsednik Srpske pravoslavne crkvene opštine Budimske eparhije i kulturni delatnik čiji je rad posvećen temama srpske duhovnosti i istorije.
„Kada su ljudi imali potrebu da prenesu svoje osećanje i da obaveste nekog, pisali su pisma. Pisma su nasledile dopisnice, koje su prvo bile crtane. Zatim, kada je fotografija uznapredovala, od dopisnica su nastale razglednice. Govorimo o periodu s kraja 19. i početka 20. veka, kada nije ni bilo puno fotografija“, naveo je on.
Prve štampane razglednice su za temu fotografija uvek imale najbitnije objekte ili zgrade mesta iz kojih su polazile.
„Ovo nisu samo razglednice velikih gradova. Ovde vidimo da je naš narod bio prisutan diljem ’Gornje zemlje‘, kako je to lepo govorio pokojni Dinko Davidov, odnosno pričamo o teritoriji bivše Austro-Ugarske. Nažalost, zbog raznih razloga, velikih ratova, nesrećne optacije koja je desetkovala naše stanovništvo na teritoriji Austro-Ugarske, većina od ovih hramova više ne postoji. Neki su se vremenom urušili, neki su ostali pusti, neke su porušili komunisti“, rekao je Kićevac.
On je kazao i da su u izložbu uključene fotografije dve crkve koje prethodno nisu bile viđene niti izlagane.
Otac Andrej: Preci ostavili ostrvca blagodati
Izložba „Pogledi koji traju“ govori i svedoči o boravku našeg naroda u dalekim zemljama kazao je, otvarajući izložbu, iguman manastira Crna Reka Andrej (Sajc).
„Naš narod je tamo odavde krenuo u dve velike seobe, 1690. i 1740. Potpuno je pravo i logično da ova izložba svoj hod, svoj put po svetu i počne odavde, kao što je počeo i naš narod. I sve ove crkve koje vidite na ovim starim razglednicama su podigli neki vaši i naši daleki rođaci. To je zbog toga što je identitet srpskog naroda, kao možda identitet nijednog drugog naroda na zemlji, vezan sa Hristom Bogom i sa crkvom. I sve što smo postigli i napravili, pa čak i na nivou državnosti, uvek je bilo kao neka loza koja se okretala oko čokota koji je Hristos“, kazao je on.
Dodao je da je onima koji su „odavde krenuli na to putovanje“, kada su stigli u daleke zemlje, bilo neophodno „da nastave da se okupljaju, da nastave da prinose Bogu žrtvu“.
„Inače ne bi bili oni, ne bi više smatrali sebe za sebe. Njihov bi se identitet urušio. Zbog toga su ostavljali ove tragove o svom postojanju“, kazao je otac Andrej.
Prema njegovim rečima, zavetna svest je učinila da ljudi „iz ovih krajeva podignu ove divne crkve i da one i dalje budu ostrvca blagodati u dalekoj i sada vrlo prijateljskoj mađarskoj zemlji“.
„Želim vam da uživate u ovim divnim i nadahnjujućim fotografijama, da vidite za šta smo sve bili sposobni. Ne zaboravite da je matica ipak matica i da smo ovde najčvršći i najjači“, zaključio je on svoje izlaganje.
Gosti iz Mađarske na otvaranju
Otvaranju izložbe „Pogledi koji traju“ u Domu kulture „Gračanica“ prisustvovali su i ambasador Mađarske u Prištini Laslo Ištvan Duks, sveštenici i monasi SPC, kao i gradonačelnik Gračanice Novak Živić.
Izložba će biti otvorena do 11. marta. Organizovali su je Dom kulture „Gračanica“ i Arhiv Kosova i Metohije. Pokrovitelji su Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, SG Priština i Opština Gračanica.
