„Naše strateško pozicioniranje i put kojim idemo jeste punopravno članstvo u EU. Srbija će do 2027. godine završiti sve suštinske reforme, političke, institucionalne, ekonomske i pravne. I biće spremna da postane deo evropske porodice“, rekao je Đurić u interjuu italijanskoj agenciji Nova.
Upozorio je, međutim, da punopravno članstvo takođe podrazumeva „potpun i jednak pristup izbornim pravima i procesima donošenja odluka“, kao i zajedničke dužnosti i odgovornosti.
„Drugim rečima, nismo voljni da budemo evropski Portoriko“, dodao je Đurić u intervjuu.
On je rekao i da je Srbija pažljivo pratila rezultate izbora u EU i da je novi sastav Evropskog parlamenta „svakako prilika za izgradnju nove mreže prijatelja“.
„Očigledno je da je bilo mnogo ljudi koji politički nisu bili slični nama u prethodnom sazivu. Sada želimo da iskoristimo potencijal novih okolnosti i aktivno nastavimo sa izgradnjom odnosa“, rekao je i izrazio nadu da će se proces proširenja na Zapadni Balkan vratiti u centar pažnje evropskih institucija.
Đurić je ocenio da od članstva u EU neće imati korisiti samo Srbija.
„Sama Unija će ojačati, jer će imati dodatnu ekonomiju, stabilnu i brzo rastuću ekonomiju, ali i stratešku poziciju koju naša zemlja zauzima u jugoistočnom kvadrantu Evrope“, rekao je.
Eliminisanje predrasuda iz prošlosti
Predstavljajući ga kao novog šefa diploamtije, agencija Nova piše da se Đurićev programski manifest može sumirati rečima – slediti strateške ciljeve uz poštovanje temeljnih nacionalnih interesa i razbiti nasleđene predrasude iz devedesetih godina kako bi se Srbija prikazala onakvom kakva je danas.
„Želimo da predstavljamo Srbiju kao zemlju budućnosti, perspektive, novih tehnologija, sa stabilnom ekonomijom koja nastavlja da raste. Kao zemlju sposobnu da bude solidan partner u svim sektorima i koja je posvećena miru, stabilnosti i poštovanju međunarodnog prava“, rekao je Đurić.
On je dodao je slika koju su o Srbiji stvorile devedesete godine prošlog veka više ne postoji.
„Moramo da eliminišemo predrasude nasleđene iz prošlosti i da pokažemo našu zemlju kakva je danas“, naveo je.
Istorijska prijateljstva
Ukazao je i da se „Srbija može pohvaliti prijateljstvima koja datiraju još iz vremena Pokreta nesvrstanih, sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike“ što će, dodao je, biti snažan doprinos i za EU.
Ali upravo neka od „istorijskih prijateljstava“ Srbije trenutno predstavljaju tačku trvenja između Beograda i Brisela, ukazuje Nova i dodaje da prema ocenama mnogih posmatrača odbijanje uvođenja sankcija Rusiji preti da uspori proces evropskih integracija.
Đurić odgovara podsećajući da je Srbija od početka rata u Ukrajini glasala za sve rezolucije UN u korist teritorijalnog integriteta Kijeva.
„Srbija je posvećena miru i prekidu vatre. Pokušavamo da izrazimo solidarnost sa ukrajinskim narodom: dobro razumemo njihovu patnju, jer smo i mi, 90-ih godina prošlog veka, morali da se suočimo sa teškim vremenima. Želeo bih da istaknem da 93 odsto sve pomoći koja se sa Zapadnog Balkana šalje Ukrajini dolazi iz Srbije. Ukrajina je za nas prijateljska zemlja, koja poštuje naš teritorijalni integritet i naš nacionalni suverenitet“, podvukao je i dodao da zbog svojih specifičnosti po ovom pitanju Srbija nema istu spoljnu politiku kao zemlje članice EU.
„Srbija se može pohvaliti tradicionalno dobrim i prijateljskim odnosima sa obe zemlje uključene u sukob. Rusija ne samo da nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, već podržava stav Srbije po nekoliko drugih pitanja. Srbija će iskoristiti svaku priliku da pozove na mir, nadajući se da će se oružani sukob što pre okončati“, rekao je Đurić.
Nastaviti dijalog
Kada je reč o Kosovu, Đurić je rekao da je neophodno nastaviti dijalog uz posredovanje EU, ali i da nova Komisija „mora da donese pažljivu i mudru odluku“ o tome kako namerava da u budućnosti pristupi dijalogu Beograda i Prištine.
„Treba da odluče da li će to direktno voditi neko kao (nova visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU) Kaja Kalas, ili će biti imenovan novi specijalni predstavnik koji ima stvarnu podršku i snažan mandat članica“, rekao je.
