S druge strane, od Srbije će tražiti da ne sprečava članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, ističe Mijačić.
Koordinator za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Dragiša Mijačić kaže da nacrt zaključaka Saveta ministara EU o politici proširenja ukazuje da će se od Prištine najverovatnije zahtevati da hitno formira Zajednicu srpskih opština, što je njena obaveza još od 2013. godine.
„Reč je o nacrtu dokumenta, ali će formiranje ZSO sigurno biti u nekoj od formulacija u usvojenom dokumentu. U tom smislu, pritisak EU postoji. Priština od toga ne može da pobegne i što više odlaže, to će imati više problema na međunarodnom planu i dovešće sebe u situaciju da više ne bude kredibilan partner u razgovorima“, navodi Mijačić.
Na pitanje kako komentariše deo nacrta u kojem se implicira da Beograd treba da se uzdrži od protivljenja članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama, Mijačić smatra da je u pitanju obaveza koju je Beograd već prihvatio sporazumom iz 2023. godine.
„Vlada Srbije se obavezala da neće blokirati Kosovo u članstvu u međunarodnim organizacijama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je da Beograd ima crvene linije. Nekako su te crvene linije kod Srbije fluktuirajuće i stalno se pomeraju. Iskristalisalo se da nema članstva za Kosovo u Ujedinjenim nacijama, ali je Beograd već priznao neka dokumenta i zvanične simbole – lične karte, tablice“, napominje sagovornik Jutarnjeg programa.
Objašnjava da je stvar jednostavna i da se stvari usklađuju prema onom što je potpisano ili prihvaćeno.
„Srbija se obavezala da će priznati dokumenta svih ekonomija na Zapadnom Balkanu, uključujući i kosovsku“, tvrdi Mijačić.
(Ne)pomirenje
Koordinator za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ukazuje da EU ima i reči pohvale za neke od zemalja kandidata za članstvo, poput Crne Gore i Albanije.
„Tirana i Podgorica intenzivno rade na reformama i vide se rezultati. Toga nema u Beogradu, a pre svega u Prištini. Ako ne napredujete u normalizaciji, moglo bi da dođe do povlačenja ogromnog broja sredstava i povoljnijih kredita. To uslovljavanje se odnosi samo na ono što su obe strane same prihvatile, potpisale i obećale da će sprovesti u delo“, kaže Mijačić.
Govoreći o odbijanju Centralne izborne komisije u Prištini da verifikuje učešće Srpske liste na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra, Mijačić smatra da je problem što Samoopredeljenje Aljbina Kurtija vodi glavnu reč, dok većina opozicionih partija „nema hrabrosti da se odupre nacionalnom ili etničkom narativu“.
„Srpska lista ima veliki teret zbog onoga što se dešavalo u prošlosti, naročito u Banjskoj, ali je u pitanju subjekat koji je registrovan u kosovskom pravnom sistemu kao politička partija. Po automatizmu, njihova lista treba da bude verifikovana i biće. Na ovom pitanju Samoopredeljenje želi da dobije nekoliko poena“, naglašava Mijačić.
Tvrdi da Srpska lista „odbija priliku da se reformiše“.
„Srpska lista je trebalo da se reformiše još nakon Banjske. Oni osvajaju glasove građana, ali ne mogu da učestvuju u političkim procesima na Kosovu jer ih ne žele ni vlast ni opozicija. Onda ti glasovi vise u vazduhu“, zaključuje Mijačić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije, uz naglasak da ni političari u Prištini ne doprinose smanjenju tenzija, navodeći primer inicijative pojedinih Albanaca da se sruši Hram Spasa.
„Hram je napravljen na zemljištu (u Prištini) Srpske pravoslavne crkve i ne postoji nijedna sudska odluka kojom se to zemljište oduzima. Takvi potezi dovode do još veće etničke distance između Srba i Albanaca i nemogućnosti pomirenja. To su sve potezi koji dolaze u kontekstu predstojećih izbora“, kaže Mijačić.
