Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti objavio je na Fejsbuku da je „pozivanje na odgovornost državnih aktera uključenih u trgovinu drogom od suštinskog značaja za uspeh u borbi protiv te pretnje“.
„Kosovo, kao strateški saveznik SAD i NATO-a, nudi punu podršku u borbi protiv trgovine drogom i protiv suzbijanja zapadnih demokratskih vrednosti (koju sprovode) posrednici protivnika tih vrednosti, kako u našem regionu tako i šire. U tom kontekstu, ponovo ističemo potrebu za povećanom pažnjom prema određenim regionalnim akterima, koji potom imaju za cilj da isprovociraju bezbednosnu situaciju kroz hibridne, kriminalne, terorističke i vojne akcije“, naveo je Kurti.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da Kosovo „čvrsto stoji uz SAD i predsednika SAD Donalda Trampa u podršci njihovim akcijama protiv narkoterorističkog režima u Venecueli“, ističući važnost američkog vođstva u „odbrani slobode i demokratije“.
U objavi na društvenoj mreži „Iks“ , Osmani je ocenila da ovakve akcije služe „ne samo bezbednosti Amerike, već i (ostatka) sveta“. „
Ona je takođe navela da je predsednik SAD Tramp „pokazao snažno vođstvo“ u suočavanju sa onim što je opisala kao „narko-državu“.
Osmani je dodala da „narod Venecuele zaslužuje slobodu i demokratiju“, upozoravajući na opasnost koju predstavljaju narkoterorizam i autoritarna vladavina.
Svetski mediji jutros su objavili da su u glavnom gradu Venecuele Karakasu jutros odjeknule eksplozije, posle kojih su očevici naveli da su grad nadleteli avioni, a nakon što su SAD optužile Nikolasa Madura da vodi „narko-državu“ i namešta izbore.
Nedugo zatim, Tramp je saopštio da su SAD izvele „uspešan opsežan udar“ na Venecuelu, a da je predsednik Nikolas Maduro sa suprugom zarobljen i odveden iz zemlje.
Zvanična Moskva je osudila napad, ocenivši da su SAD izvršile „čin oružane agresije“, dok je Evropska unija pozvala na suzdržanost, uz opasku da se „principi međunarodnog prava i Povelja Ujedinjenih nacija moraju poštovati“.
Nikolas Maduro izabran je treći put za predsednika Venecuele 28. jula 2024. godine.
Međutim, EU je osporila legitimitet ovih izbora, jer smatra da su rezultati neprovereni zbog odbijanja vlasti da objave zvanične glasačke zapise.
