Ćeljaj je u emisiji na televiziji Kallxo rekao da je njegov kabinet održao sastanke sa predstavnicima srpske zajednice, Policijskog inspektorata Kosova (PIK) i Kosovske policije kako bi razjasnio situaciju i sagledao ozbiljnost optužbi o seksualnom uznemiravanju.
Ćeljaj je rekao da je u razgovorima sa direktorom Kosovske policije, zatraženo da se preduzmu odgovarajuće mere u vezi sa optužbama, prenosi KoSSev.
„Zatražio sam od direktora Kosovske policije da preduzme mere i da izvrši provere u vezi sa optužbama. PIK je izrazio spremnost da ispita istinu u vezi sa ovim slučajevima, naglašavajući da takvo ponašanje nije prihvatljivo i da je van svih normi“, rekao je Ćeljaj. On je dodao da su, ukoliko su povrede identifikovane, već preduzete odgovarajuće mere ili su one predložene.
Ćeljaj je ponovio da je spreman da obezbedi dodatnu podršku u slučaju da građani zahtevaju pomoć u prijavljivanju slučajeva seksualnog uznemiravanja. On je, kako je rekao, ponudio da predstavnici njegovog kabineta budu prisutni u policijskim stanicama, tužilaštvima i sudovima prilikom obrade takvih slučajeva, ali navodi da do sada nije bilo takvih zahteva od strane građana.
„Do sada nemamo nijednu zvaničnu prijavu o seksualnom uznemiravanju. To znači da ti navodi mogu biti deo pokušaja određenih grupa da naruše ugled Kosovske policije“, izjavio je ombudsman. Ipak, on je podvukao da je važno da se svaki takav slučaj detaljno istraži, bez obzira na to što prijava nije bila zvanično podneta.
Na ovu izjavu ombudsmana pismom je reagovala grupa srpskih nevladinih organizacija sa severa Kosova tražeći pojašnjenje.
„Kao što Vam je poznato, usled sve većeg broja prijava građana i medijskog izveštavanja o incidentima uznemiravanja — posebno usmerenih ka ženama i devojčicama, uključujući i maloletnice — grupa organizacija civilnog društva javno je izrazila zabrinutost zbog izostanka adekvatne institucionalne reakcije. Zajednička izjava, koju su ranije ovog meseca potpisale organizacije CASA, NSI, InTER, Aktiv i ACDC, navodi uznemirujuće incidente u koje su, prema navodima, umešani pojedinci koji dolaze iz pravca južne Mitrovice, kao i neuspeh Kosovske policije da adekvatno reaguje. Izjava dodatno izražava zabrinutost zbog navoda o zastrašivanju svedoka i institucionalnoj neaktivnosti“.
Učestalo uznemiravanje žena na severu, najavljeno formiranje “komšijskih straža”
Ova grupa nevladinih organizacija je istakla zabrinutost zbog njegove izjave posebno zbog dela u kojem je rekao da navodi civilnog društva „mogu biti deo pokušaja određenih grupa da naruše ugled Kosovske policije”, zbog čega je od Ćeljaja zatražila odgovore na sledeća pitanja:
-„Na osnovu čega je izneta tvrdnja da pomenuti navodi mogu biti deo kampanje za narušavanje ugleda Kosovske policije? Da li postoje bilo kakvi nalazi ili dokazi koji podržavaju ovu ocenu?“
-„Imajući u vidu ustavni mandat institucije Ombudsmana za zaštitu ljudskih prava, na koji način se obezbeđuje da se žrtve koje eventualno strahuju od institucionalne odmazde osećaju zaštićeno i ohrabreno da prijave slučajeve?“
-„U Vašoj javnoj izjavi naveli ste da Kosovska policija do sada nije primila nijednu zvaničnu prijavu ovakvog uznemiravanja. Međutim, najmanje tri slučaja su, prema dostupnim informacijama, prijavljena policiji, koja je potvrdila postojanje dokaza koji podržavaju te navode. Molimo Vas da pojasnite na osnovu čega je data ova izjava, kao i da li je Vaš kabinet preduzeo korake da proveri ili ispravi ovu informaciju.
Da li je Vaš kabinet pokrenuo ili razmatra mogućnost pokretanja ex officio istrage o institucionalnom propustu ili nemaru u ovim slučajevima?“
-„Koje mere institucija Ombudsmana preduzima kako bi pratila rad Kosovske policije i Policijskog inspektorata na severu, s obzirom na šira saznanja iz našeg zajedničkog izveštaja „Etnička instrumentalizacija Kosovske policije: Erozija Ahtisarijevih osnova građanske i multietničke institucije”?“
Ova grupa organizacija sa severa je u pismu istakla posvećenost za otvorenim i konstruktiviom dijalogom sa institucijom Ombudsmana ali i drugim nadzornim telima na Kosovu.
„U okviru ove saradnje, pet potpisnica ovog pisma su u više navrata u razgovorima sa Vašom kancelarijom iznosile niz pitanja u vezi sa ljudskim pravima i vladavinom prava, dosledno pružajući argumente, činjenice i dokaze u cilju jačanja institucionalne odgovornosti. Smatramo da javni diskurs o ovako osetljivim temama mora biti utemeljen na činjenicama i pažljivoj proceni, kako bi se izbeglo obeshrabrivanje žrtava i očuvalo poverenje javnosti u nadzorne mehanizme“, navode u zajedničkom pismu NSI, Aktiv, ACDC, InTER i CASA.
