Sagovornici Alternativne ocenjuju da je u pitanju odluka koja je doneta paušalno, bez konkretnih dokaza, da ovi slučajevi duboko zadiru u ljudska prava, te izražavaju bojazan da su u pitanju procesi koji imaju za cilj promenu etničke strukture. Pitanja o ovim slučajevima Alternativna je uputila i međunarodnim predstavnicima na Kosovu, ali od većine nisu dobili odgovore.
Šta se dogodilo?
Prištinske vlasti pozvale su se na Zakon o državljanstvu, član 24 koji omogućava oduzimanje državljanstva onima koji, bez prethodne dozvole Kosova, obavljaju službu u stranim bezbednosnim strukturama.
Advokat dvojice deportovanih (J.A. i M.Z.) Miloš Nikolić za Alternativnu kaže da je Zakon o državljanstvu koncipiran tako da daje mogućnost organima da oduzimaju državljanstvo u određenim slučajevima, odnosno ukoliko državljanin ima drugo državljanstvo i bavi se aktivnostima koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost Kosova.
„Obično se u praksi drugih država oduzima državljanstvo ako je to lice član neke terorističke organizacije. Moji klijenti su časni i pošteni ljudi, zaposleni su pre proglašenja nezavisnosti, protiv njih se ne vodi nijedan krivični postupak za bilo koje krivično delo”, objašnjava advokat.
Međutim, u ovom slučaju, dodaje Nikolić, odluka je doneta paušalno, bez ikakvog postupka, bez obzira na to što ne postoje konkretni dokazi da su izvršili bilo kakvo krivično delo, ili da su na bilo koji način delovali protiv bezbednosti Kosova.
„Takva generalizacija, bez konkretnih činjenica i bez individualizacije odgovornosti, predstavlja proizvoljnu odluku bez pravnog osnova, čime je povređen i član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje pravo na pravično suđenje”, priča Nikolić.
Gogić: Ministar sebi dao diskreciono pravo
Politikolog Ognjen Gogić za Alternativnu kaže da je ovo oblast koja duboko zadire u ljudska prava te da zato mora postojati postupak putem kog se određuje šta je pretežni interes. „Moralo bi da se postavi pitanje da li je to jedina mera koja se može preduzeti u ovoj situaciji ili postoji neko drugo rešenje.“
Dalje ukazuje da je upitno odakle uopšte ministar (unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja) ima ta saznanja – „konkretno tvrdi se da su oni pripadnici MUP-a Srbije, to je potvrdila Kancelarija za KiM, ne znam zbog čega, mogla je da ostane tu nedorečena, ali pitanje je odakle ministar uopšte to zna. Niko njima nije doneo ugovor o radu i rekao: ’Ja radim za MUP Srbije’“.
Gogić navodi da upravo to pokazuje da postupak nije sproveden, a u kome bi se utvrdilo da li ta lica narušavaju neke norme ili ne i, onda da li je ta mera lišavanja adekvatna tome:
„To je sve izostalo ovde.“
Gogić ističe da je upitno na osnovu čega je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja sebi dao za pravo da donese tu odluku jer, kako dodaje, u zakonu se spominje odgovorni organ, ali ne i da je to ministar.
“Što navodi na pomisao da je reč o jednom arbitrarnom korišćenju ovlašćenja, tako da je ministar diskreciono sebi dao za pravo da može nekog da liši državljanstva a onda uradi i druge stvari, naloži da se ta lica deportuju i da im se zabrani ulazak na Kosovo”, ističe Gogić.
Deportacije usledile nakon hapšenja kosovskog policajca na Horgošu
Srpske vlasti su prethodno, 7. juna, privele bivšeg pripadnika specijalnih jedinica Kosovske policije, uz navode da se tereti za teško ubistvo u Banjskoj, tokom sukoba Srba i Kosovske policije. Međutim, kosovske vlasti tvrde da je policiju napustio još 2022. godine, dok privedeni ostaje u pritvoru.
Gogić objašnjava da je upravo ovaj postupak (deportacije) bila odmazda za hapšenje kosovskog policajca na prelazu Horgoš koji je uhapšen zato što je navodno bio umešan u događaje u Banjskoj.
Međutim, on veruje da ovaj postupak može imati veze i sa činjenicom da je Dželjalj Svečlja ministar u tehničkom mandatu i da je upitno da li će i dalje biti na čelu kosovskog MUP-a.
„Kao da pokušava da iskoristi sad taj period koji ima i da čak preduzme najekstremnije mere. Moguće da su oni zapravo slučajno pronašli tu odredbu u zakonu i da su pomislili da bi to bilo zgodno da iskoriste dok još imaju mogućnost, ali ostaje nekako pitanje kako je moguće da su oni došli do tih podataka i saznanja o svim tim licima“, ukazuje Gogić.
Gogić je utiska da je u pitanju serijska akcija, dobro pripremljena – “da su imali dobre podatke, spiskove ljudi koje bi trebalo da ’hvataju’ na prelazima”.
“Kako se to odjednom desilo zaista jeste upitno posebno što ne deluje kao neka mera koja može da se brani, koja može da opstane pred sudom“, navodi Gogić.
Marinković: Procesi koji vode promeni etničke strukture
Predstavnici organizacija civilnog društva koje predvode Srbi sa Kosova od međunarodne zajednice zahtevaju pokretanje nezavisne istrage i ocene zakonitosti sprovedenih deportacija, ispitivanje mogućih povreda ljudskih prava pogođenih građana i davanje preporuka nadležnim institucijama radi obustave ove prakse i sprečavanja sličnih slučajeva u budućnosti. Uputili su i pismo međunarodnoj zajednici sa ovim zahtevima.
„Mi smo morali da skrenemo pažnju međunarodnoj zajednici, međutim, nismo optimistični zato što vidimo da je međunarodna zajednica u ovom trenutku potpuno pasivna, nemoćna, jer su fokusi međunarodne zajednice na nekim drugim delovima planete, Kosovo nije više toliko atraktivno za njih i taj diplomatski fokus nije usmeren na Kosovo“, navodi za Alternativnu Miodrag Marinković izvršni direktor NVO „CASA“.
Na pitanje zbog čega se deportacije dešavaju u ovom trenutku, Marinković navodi da nije u pitanju nova politika već deo trenda koji je vidljiv od dolaska Samoopredeljenja na vlast.
„Videli smo isterivanje ljudi iz kuća, videli smo pravne progone ljudi, vidimo sada i ove deportacije. Ono što ja mislim da se dešava jeste da je u pitanju jedna tiha politika Samoopredeljenja promene etničke strukture na severu Kosova i generalno u srpskim sredinama na Kosovu primenom različitih metoda, a između ostalog i ove“, objašnjava on.
“Zašto oni to žele? Mislim da su afirmativna prava koja su data srpskoj zajednici Ahtisarijevim planom i kasnije uneta u ustav, predstavljaju smetnju za pojam nacionalnih interesa onako kako ih vidi Samoopredeljenje, a mislim da je to ujedinjenje sa Albanijom”.
Marinković kaže da u ovome ne vidi ništa drugo osim jednostranog pristupa vlade (Samoopredeljenja), te je ubeđen da je u pitanju stranački pristup.
„U kontaktima sa drugim političkim partijama i prema onome što oni izjavljuju kao svoj politički cilj jeste da vide približavanje stavovima Evropske unije i SAD, što znači neka vrsta kompromisa u vezi sa procesom normalizacije odnosa sa Srbijom”, navodi Marinković
Naglašava da Samoopredeljenje deluje na drugačiji način: „jednostrano, pravnim diktatom, manipulacijom i zloupotrebom pravnog sistema i potpunim zapostavljanjem principa kompromisa koji je važio sve do njihovog dolaska na vlast.“
„Ukoliko ne dođe do promene vlasti i ukoliko međunarodna zajednica ne uspe da spreči ovo, mislim da to vodi do potpunog iseljavanja srpske zajednice sa severa i iz drugih delova Kosova, jer iskren da budem vidim vrlo malo šansi i vrlo malo prostora da srpska zajednica dostojanstveno živi na Kosovu kojim vlada Samoopredeljenje“, zaključuje Marinković.
Šta preduzima Beograd i da li je to (ne)dovoljno?
Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković je nakon prvih deportacija rekao: „Svi oni sa porodicama mirno godinama žive na Kosovu i Metohiji i svoje dužnosti obavljaju u policijskim upravama na teritoriji centralne Srbije. Oni se trenutno nalaze u pritvorima i Kancelarija za Kosovo i Metohiju svima će obezbediti besplatnu pravnu pomoć, a o njihovom protivpravnom lišavanju slobode obavestiće diplomatskim kanalima sve međunarodne predstavnike, kao i posrednika u dijalogu Petera Sorensena”.
Nakon toga usledio je niz saopštenja Kancelarije za KiM, Kosovske policije, Srpske liste i drugih.
Gogić navodi da je, osim pravne pomoći koju je Beograd ponudio deportovanim građanima, neophodno to pitanje internacionalizovati.
„Ovde je reč o teškom kršenju ljudskih prava i to jeste pitanje koje treba da se adresira međunarodnim forumima i, Beograd jeste u poziciji da to pitanje internacionalizuje. Da li će da učini? Nije poznato. Za sada deluje da Beograd radi ono što radi i međunarodna zajednica ovde na Kosovu – a to je da se oglašava saopštenjima. Dakle, samo saopštenjima to osuđuje bez konkretnih poteza“.
Advokat Nikolić kaže da je odluka o deportaciji preuranjena iz razloga što odluka o oduzimanju državljanstva nije konačna, jer oni imaju pravo žalbe i pravo na poništaj navedene odluke pred sudom. „Oni su deportovani, a da još uvek postupak nije pravosnažno okončan.”
On dalje ističe da su na ove Odluke o deportaciji koje je donela Direkcija za migraciju i strance, uložili žalbe Komisiji za razmatranje žalbi, dok će za Odluke o oduzimanju državljanstva Ministarstva unutrašnjih poslova pokrenuti upravni spor za poništaj navedene odluke pred sudom u Prištini.
Međunarodni predstavnici uglavnom ćute
Nevladine organizacije koje predvode kosovski Srbi poslale su otvoreno pismo Instituciji Ombudsmana Kosova, Kancelariji Saveta Evrope na Kosovu, EU Kancelariji u Prištini, Kancelariji Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), Visokom komesaru OEBS-a za nacionalne manjine (HCNM), UNMIK-u, kao i organizaciji za zaštitu ljudskih prava (Civil Rights Defenders).
Ambasada Nemačke u odgovoru za „Alternativnu“ navodi da su se osvrnuli na mere koje je Vlada Kosova preduzela 14. i 15. juna, a koje su dovele do oduzimanja kosovskog državljanstva i deportacije četvorice kosovskih Srba, tokom sastanka sa vršiocem dužnosti ministra unutrašnjih poslova u ponedeljak, 16. juna.
„Ističemo da se ovako osetljive odluke moraju donositi u skladu sa svim zakonskim odredbama, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i da pogođenim licima mora biti omogućen pun pristup pravnom zastupniku i mogućnost pravnog leka”, pišu u odgovoru Alternativnoj.
Dodaju da Ambasada pomno prati dešavanja u vezi sa tim slučajevima.
Institucija Omudsmana nije odgovorila na pitanja do objavljivanja ovog teksta. Na pitanja Alternativne o ovim slučajevima nisu odgovorili ni ambasada SAD u Prištini, Evropska unija, ambasada Francuske, kao ni ambasada Velike Britanije.
