Sorensenu je ovo drugi put da je posetio Beograd ove godine, a prvi nakon produžetka njegovog mandata.
Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio nakon sastanka, glavne teme bile su primena Zakona o strancima na Kosovu, vojna saradnja Kosova sa Hrvatskom i Albanijom, ali i Zajednica srpskih opština.
„Posebno sam ukazao na izazove sa kojima se suočavamo kada je reč o položaju srpskog naroda na Kosovu i metohiji i izrazio zabrinutost povodom namera Prištine da od 15. marta počne sa sprovođenjem novih eskalatornih i duboko diskriminatornih odluka, koje direktno ugrožavaju opstanak srpskog naroda“, rekao je Vučić.
Govoreći o ZSO, Vučić je naglasio da je Sorensenu istakao neophodnost da se, bez daljnjeg odlaganja, „pristupi konkretnim koracima“ ka njenom formiranju.
Osim sa Vučićem, Sorensen se sastao i sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem sa kojim je takođe razgovarao o primeni zakona o strancima i motornim vozilima.
Sorensen je u ponedeljak bio i u nenajavljenoj poseti Prištini, gde je razgovarao sa novim šefom pregovaračkog tima Kosova, ministrom spoljnih poslova i dijaspore Glaukom Konjufcom.
Kako je navedeno u saopštenju, Sorensen i Konjufca su razgovarali o trenutnom stanju u dijalogu i pristupu i principima neophodnim za obezbeđivanje efikasnijeg i održivijeg procesa.
Nakon sastanaka sa Konjufcom, premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednicom Vjosom Osmani, Sorensen je naglasio da se u razgovorima fokusirao na „unapređenje normalizacije odnosa sa Srbijom, sprovođenje preuzetih obaveza, ka i na obezbeđivanje stabilnosti i napretka na evropskom putu“.
Konjufca novi šef pregovaračke ekipe Kosova u dijalogu sa Srbijom
Biševac: Dijalog već duže vreme ne postoji
Predsednik Srpskog narodnog pokreta i odbornik u opštini Zubin Potok Milija Biševac za Danas isitče da je stav njegove partije od samog početka da dijalog Beograda i Prištine već duže vreme faktički ne postoji.
„Razlog za to je pre svega činjenica da se na terenu kontinuirano sprovode jednostrani potezi Prištine, dok međunarodni posmatrači na takvu praksu uglavnom ćute ili reaguju samo deklarativno“, pojašnjava Biševac.
On ističe da je u takvim okolnostima teško govoriti o suštinskom dijalogu, bez obzira na promene u njegovom formalnom vođenju.
Dodaje i da dolazak Petera Sorensena na funkciju specijalnog izaslanika sam po sebi nije doneo vidljiv napredak.
„Iako se u javnosti govori o određenim temama, poput formiranja radne grupe za nestala lica, to su pitanja koja se ponavljaju godinama i koja, nažalost, još nisu rezultirala konkretnim ishodima za porodice nestalih“, pojašnjava Biševac.
Naš sagovornik navodi da dodatni problem predstavlja i činjenica da u Prištini već duže vreme ne postoji stabilna i funkcionalna vlada.
„To se neminovno odražava na proces dijaloga i donošenje bilo kakvih ozbiljnih odluka. Bez jasne političke odgovornosti i kontinuiteta, teško je očekivati ozbiljne pomake“, kaže Biševac.
Kao uslove za „ubrzavanje“ dijaloga, odnosno dolaženje do situacije u kojoj bi dijalog imao smisla, sagovonik Danasa navodi pre svega zaustavljanje jednostranih poteza na terenu, dosledno poštovanje već postignutih dogovora i aktivnija i nepristrasniju ulogu međunarodnih posrednika.
„U suprotnom, postoji realna bojazan da će se proces svesti isključivo na protokolarne sastanke bez stvarnog efekta, pri čemu Srbi sa Kosova i Metohije ne očekuju značajniji boljitak“, zaključuje Biševac.
Andrić Rakić: Odnos Beograda i Prištine najniži od početka dijaloga
Milica Andrić Rakić iz NVO Nova društvena inicijativa naglašava da je važno to što se bar po temi nestalih nešto događa u dijalogu, ali dodaje da se ne može se reći da to znači da sama normalizacija napreduje.
„Naprotiv, odnosi Beograda i Prištine su na najnižim granama od početka dijaloga 2011. godine, dok je polozaj srpske zajednice čak i gori od toga“, kaže naša sagovornica.
Ističe da, u praktičnom smislu nema normalizacije ni na terenu, niti između pregovaračkih strana.
„Uslov za napredak u dijalogu su motivacija strana da učestvuju, ranije je to bila EU perspektiva i želja da se reguliše status srske zajednice na obostrano zadovoljavajući nacin“, kaže Andrić Rakić.
Napominje pak, da je EU perspektiva Kosova blokirana, dok EU perspektiva Srbije ide polako ka blokadi, a status srpske zajednice vlada Kosova rešava jednostrano, „uz malo otpora Beograda i drugih aktera, tako da ’goriva‘ za dijalog praktično vise nema“.
