Browsing: Analiza

Za kosovski sistem, organi lokalne samouprave koji su postojali u srpskim sredinama na Kosovu kao deo sistema Republike Srbije, su “paralelne institucije”, a dokumentacija koju su ti organi izdavali, tretira se kao “falsifikat”, iako se upravo na osnovu tih dokumenata, završavaju administrativni poslovi u okviru kosovskog sistema (upis u knjigu rođenih, upis u knjigu umrlih i sl.)

Regulacija digitalne imovine i kriptovaluta na Kosovu još uvek nije potpuno formalizovana. Tokom poslednjih godina, vlasti u Prištini jesu pokazale interesovanje za usklađivanje sa međunarodnim standardima i pravilima u ovoj oblasti. Ipak, konkretne zakonske norme koje se odnose na digitalnu imovinu i kriptovalute još uvek nisu do kraja uspostavljene.

Ni krizna situacija za Srbe na Kosovu ne može da poremeti Srpsku listu u kontinuiranoj praksi da deli. Dok njihovi sugrađani iz Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana u panici gledaju u Kosovsku policiju sa dugim cevima kako upada u prostorije institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije, traže informacije i čekaju da im se njihovi predstavnici obrate, Srpska lista se udostoji da održi konferenciju za novinare, ali samo za njima „prijateljske“.

Gotovo svi mediji, ali i javnost generalno, nedavnu posetu predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji sagledavaju kroz prizmu sklapanja unosnog posla u oblasti vojne industrije i nagoveštaja dalje, pre svega privredne, saradnje između dve zemlje. Na osnovu svega što se zna i uprkos najavama, Kosovo u javnom obraćanju, a verovatno ni iza zatvorenih vrata, nije bilo u „vrhu prioriteta“ visokog gosta i njegovog domaćina, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Draga publiko, pozivamo vas da učestvujete u anketi koja će nam pomoći da istražimo vaše navike u vezi sa praćenjem vesti, njihovim izvorima, sposobnošću da prepoznate poremećaje u integritetu informacija i vašu ulogu u borbi protiv njih.

Nezamenjivi tokeni (NFT-ovi, Non-Fungible Tokens) su, prema mišljenu jednog dela dobro upućene javnosti, najuzbudljivija inovacija u svetu digitalne imovine. Drugi deo, međutim, smatra da se radi o vrlo kontroverznom i kratkotrajnom trendu čije vreme ističe.

Kriptovalute su u poslednjih petnaestak godina najpre prestale da budu ekskluzivni deo sveta tehnoloških entuzijasta, a potom su postale (dobro?) poznate široj javnosti. Izazivale su i još uvek izazivaju brojne rasprave o njihovom potencijalu da transformišu različite aspekte društva.

Rudarenje kriptovaluta postalo je poslednjih godina jedno od najaktuelnijih i najkontroverznijih pitanja u svetu tehnologije, ali i zaštite životne sredine. Iako su digitalne valute poput bitkoina i etereuma fascinantne inovacije koje obećavaju revoluciju u finansijskom sektoru, njihovo rudarenje na Kosovu je zabranjeno krajem 2021. godine tokom energetske krize. Nekoliko godina kasnije, čini se da ona nije bila jedini razlog za zabranu, baš kao što nisu samo na Kosovu zabeleženi slučajevi krađe električne energije za rudarenje kriptovaluta.

Kriptovalute su u digitalnom dobu izuzetno uticale na naša razmišljanja o novcu, trgovini i ekonomiji. Od pojave bitkoina (Bitcoin) 2008. godine, privukle su pažnju širom sveta svojom obećanom decentralizacijom, sigurnošću i potencijalom za brze transakcije bez posrednika. Međutim, uspon kriptovaluta prate i neki izazovi, posebno kada su u pitanju njihove ranjivosti na razne zloupotrebe.

Većina međunarodnih organizacija, civilni sektor kao i aktivna novinarska udruženja na Kosovu, saglasni su da je Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije koji je prekjuče usvojen u drugom čitanju u kosovskoj Skupštini štetan, pravno nejasan i da ozbiljno ograničava slobodu medija.

Da bez dileme možemo govoriti o državnom i institucionalnom kontinuitetu obeležavanja Vidovdana ukazuju činjenice. Kada hronološki poređamo obeležavanja njegovih ključnih godišnjica, bilo kakva dilema odmah nestaje, piše za Kim radio politikolog Stefan Filipović.

Kroz brojne primere sve češće smo svedoci da su mediji i novinari postali ne samo izvori informacija, korektivni faktor vlasti, već sve učestalije reflektori etničkih i političkih podela između naroda ili unutar društva, piše glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je „kockarskim potezom sve ili ništa“ – raspisivanjem hitnih parlamentarnih izbora, zaprepastio evropske partnere i na rub vanrednih izbora gurnuo i takođe ključnu zemlju Evropske unije, Nemačku, gde se na izborima za Evropski parlament (EP) urušila vladajuća koalicija.

Ukoliko u poljoprivredi krene naopako, ništa drugo neće imati šansu da ide kako treba, čuvena je izreka jednog od najpoznatniji naučnika u agrarnoj oblasti. Danas, kada se govori o uticaju veštačke inteligencije na razvoj industrija, poljoprivreda se uvek izdvaja kao grana koja će, bar u dogledno vreme, najviše zavisti od čoveka. Od čoveka i društva u kome taj čovek živi. Kako u svetu, tako i na Kosovu.

Kada je u pitanju odluka o prijemu nove članice u Savet Evrope važno je reći da procedura može trajati i godinama, dok sva tela odlučivanja ne budu u dovoljnoj meri zadovoljna usklađivanjem sa standardima koje Savet Evrope zahteva, posebno u oblasti ljudskih prava, sloboda, vladavine prava i demokratije, što je zvaničan stav. Međutim, politički interesi mogu diktirati i drugačiju dinamiku, piše za Kim radio politikolog Stefan Filipović.

Državljani Srbije sa Kosova, nosioci pasoša Koordinacione uprave Republike Srbije i jedini Evropljani kojima je za putovanje u Šengen zonu i dalje potrebna viza, na korak su do bezviznog režima. Evropski parlament ove je nedelje izglasao viznu liberalizaciju za njih. Ostaje još izglasavanje Saveta ministara. Srpska javnost pozdravlja, kosovska vlast i Albanci – snažno negoduju.

Pred razgovore u Jelisejskoj palati u ponedeljak (8. aprila) uveče Emanuel Makron i Aleksandar Vučić su se kratko obratili novinarima, a glavna tema je bilo Kosovo, o kome je predsednik Srbije govorio detaljno, a njegov francuski kolega malo, ali se dotakao niza tema. Nakon obraćanja dvojice državnika, novinarima nije bilo dozvoljeno postavljanje pitanja, što dugogodišnji dopisnik Frans (France) 24/RFI iz Beograda Loran Ruji (Laurent Rouy) smatra zanimljivim, ali za Kim radio skreće pažnju na niz drugih detalja.

Posvećenost Kosova pravima nevećinskih zajednica ogleda se u njegovoj sveobuhvatnoj zakonskoj i političkoj infrastrukturi, koja, na papiru, obećava inkluzivno i multietničko društvo. Ipak, uprkos ovim odredbama, praktična stvarnost otkriva da se korisnici kojima su namenjene i dalje suočavaju sa sistemskim izazovima, marginalizacijom i nedovoljnom zastupljenošću, naveli su u autorskom tekstu Miodrag Marinković, direktor Afirmativnog centra za društvene akcije (CASA) i Ramadan Iljazi, šef odseka za istraživanje Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS).

Nakon višegodišnjeg javnog osporavanja i kritika upućenih Ustavnom sudu zbog odluke o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, kosovska vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, konačno je pozvala na poštovanje te odluke. Promena stava dolazi nakon pritisaka međunarodne zajednice i uslova za članstvo Kosova u Savet Evrope. I dok međunarodni zvaničnici pozdravljaju odluku kosovske vlade, opozicija upućuje oštre kritike na račun Kurtija.

Ko kontroliše medije, kontroliše um javnosti, odavno je objasnio Noam Čomski, najcitiraniji mislilac u svetu. Po tom modelu je napisan i nacrt Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je usvojila kosovska vlada 27. decembra prošle godine. Dokument je navodno pisan u evropskom duhu, na evropskom putu, ali suštinski je pokušaj kontrole i cenzure.